Ljudi su u jednom segmentu razvoja čovečanstva spoznali potrebu za postojanjem nekog svemoćnog, nekog iznad sebe i potrebu obraćanja istom. Bilo u milim ili nemilim okolnostima, bilo u potrazi za unutrašnjim mirom, bilo sa morem retorskih pitanja, a opet sa nekom vrstom lepšeg i lakšeg uzdaha potom…
Međutim, čovek je u stanju da apsolutno sve izopači, tradiciju i poštovanje iz dana u dan da gazi ili zaobilazi i onda kada isti potpuno iščeznu, kult ni ne liči na ono kakvim je zamišljen, ostaje svega par minuta molitve kada su životi u pitanju ili kada se stolice klate na bilo kojoj, metaforički rečeno, provaliji.
No dobro, nisam želela diskutovati o bogohuljenju, već prosto napraviti sličnost ili povući paralelu između istih, a opet tako različitih vidova vere i sigurne luke u koju uvek rado pristajemo.
Ne smatram da je moje razmišljanje i iskustvo unikatno, naprotiv, mnogi će se poistovetiti sa mnom, ali moj kult jeste jedinstveni primerak i nikada niko u njemu neće prepoznati ono što ja znam gotovo u poru.
Izvor snage, izvor motivacija, podsticaj za prelazak na stepenik iznad, razlog za smeh, razlog za “biti lep”, želja za iskustvom, želja za saznanjem… Želja za “ići dalje”. Kao i mnogo toga što se definisati prosto ne može, što osete čula, što se uvuče u kožu i pod kožu, što miriše i boli i prija…
Evidentno je da na nas svakog dana neko ili nešto ostavlja utisak, ali onaj dubinski i krajnje iskren ne ostavlja svako.
Na tom privilegovanom zlatnom postolju stoji potpis treptaja dva smeđa oka, crne tršave kose i osmeha iskrenog u kojem se često znam izgubiti. Psihički snažno, zaštitnički nastrojeno, istrajno i uporno, od poverenja i iskreno muško. Ono koje na isti način prihvata suze i smeh, ono koje bodri i neopisivo grli, ono kojem uvek trčim u susret, ono kojem se uvek, pa makar u mislima vraćam… Ono muško koje u meni pokreće i onaj atom snage i volje za koji nisam ni znala da posedujem. Ono čija je priča najlepša beseda, čiji je glas najlepši zvuk… Ono koje umiruje i nežno gleda…
I na kraju, ono muško koje voli svakoga dana sve više i više, i uči me da je za dobro jutro i doručak potrebno svega par zagrljaja, tri nežna pogleda, tri osmeha i bezbroj poljubaca.
Izvor fotografija: tumblr.com
Jovana Stojmenović čvrsto veruje u osobine horoskopskog znaka škorpije, i često se poziva na iste. Uglavnom je racionalna, mada se ponekad zagubi u sopstvenim mislima i beleškama. Nedavno je krunisana za internacionalnu dragu Savetu.