Megi Olderson (Maggie Alderson) je britanska književnica, novinar i kolumnista. Radila je kao urednica nekoliko prestižnih modnih magazina, među kojima je i britanski “Elle”. Do sada je napisala 12 knjiga vrlo interesantnih sadržina. Voli modu, a cipele obožava. Megi je veoma prijatna osoba i sa zadovoljstvom je prihvatila da odgovori na sledeća pitanja.
WANNABE MAGAZINE: Voleli bismo da nam otkrijete kako izgleda proces Vašeg pisanja. Naime, da li pišete kada god imate inspiraciju, nezavisno od situacije i okruženja u kojim se nalazite, ili pak, imate svoj inspirativni kutak u koji se povučete i pišete?
MEGI OLDERSON: Nekada sam pisala po ceo dan, od momenta kada se probudim. Spremala sam se i oblačila samo kada sam morala negde da idem. Međutim, od pre deset godina, kada sam rodila ćerku, pisanje sam počela da smatram poslom. Sada imam kancelariju, u blizini svog doma, gde provodim vreme radnim danima u periodu od 9h do 16h. Na taj način mogu da budem tu za svoju ćerku kada se vrati iz škole. U toj kancelarji namerno nemam internet konekciju jer želim da se fokusiram na posao. Ukoliko bih je imala, po ceo dan bih bila na Twitteru i ne bih ništa uradila. Obavljanje posla izvan mog doma, korisno je i zbog toga što mi pažnju ne odvlače sitnice koje moram po kući da spremim.
Stil pisanja Megi Olderson veoma je zanimljiv i prepoznatljiv
Do sada ste napisali 12 knjiga. Pisali ste ih u različitim periodima svog života. Da li Vam je neka od njih posebno draga?
Na sve svoje knjige, kao i likove iz njih, gledam sa ljubavlju. U svakoj knjizi se nalazi nekoliko likova koje obožavam. Pokazujem ljubav za svakog glavnog lika u knjigama, u suprotnom, čitaoci ih neće voleti. Međutim, uglavnom se pojave jedan ili dva lika koji su vrlo zanimljivi, ekscentrični i koji me zasmejavaju. Uvek će mi nedostajati Ujak Persi (Uncle Persy) iz knjige “Ludo zaljubljena” (Mad about the Boy). Želela bih da dođe i pokuca mi na vrata. U knjizi za decu “Evanđelina” (Evangeline the Wishkeeper’s Helper), pojavljuje se koala zvana Kajli (Kylie) koju obožavam.
U svojim knjigama često pominjete relaciju London-Sidnej. Da li ta dva grada imaju neko posebno značenje u Vašem životu i zbog čega?
Rođena sam u Londonu, a svog muža, koji je inače Srbin, upoznala sam u periodu dok sam živela u Sidneju. U Australiji sam živela deset godina i to predstavlja veoma značajan period u mom životu. Međutim, London mi je u krvi i nezamenljiv je.
Da se vratimo u 2004. godinu kada ste objavili knjigu “Prada čizmice i ostale krpice” (Handbags and gladrags). Emili Pointer (Emily Pointer), glavni lik ovog romana, urednica modnog magazina “Šik” (Chic), zaljubljenik je u modu. S obzirom da ste bili urednica nekoliko prestižnih modnih magazina, pritom obožavate cipele, da li ste lik Emili kreirali prema sebi i svojim osobinama?
Deo mene postoji u svim mojim glavnim ženskim likovima. Emilina iskustva na modnim revijama bazirana su na mojim ličnim iskustvima. Međutim, postoji jedna važna razlika između nas dve, a to je da ja nikada nisam imala ljubavne afere dok sam pisala za magazin i zbog tog posla obilazila revije.
“Volim Srbiju. Dopadaju mi se ljudi, muzika, hrana, kao i, naravno, šljivovica.”
U knjizi “Račun i osećajnost” (Cents and sensibility) pišete, između ostalog, o krstarenju obalama Crne Gore. S obzirom na Vaše pisanje o našim krajevima, kao i povezanost Vašeg muža sa Srbijom, zanima nas da li ste bili u Srbiji, kako Vam se dopada i da li biste došli ponovo?
U Srbiju dolazim najmanje jednom godišnje kako bih posetila muževljevu porodicu i sve prijatelje koje imamo tu. Volim Srbiju. Dopadaju mi se ljudi, muzika, hrana, kao i, naravno, šljivovica. Veoma volim baka Milu koja je učinila da se u potpunosti osećam dobrodošla od momenta kada sam je upoznala.
Letovali smo nekoliko puta u Crnoj Gori. Boka Kotorska mi je jedno od najomiljenijih mesta na planeti. Lepo je i na Svetom Stefanu, želela bih ponovo tamo da odem, ali bih prethodno morala da osvojim lutriju.
Često sa svojim suprugom posećujem plaže Beograda i ne mogu da verujem koliko su devojke lepe. Ne razumem zašto je Radenko oženio baš mene. Šalu na stranu, čim završim svoje obaveze, bukiraću nam let za ovogodišnji put u Beograd.
Znamo da pored pisanja veoma volite slikarstvo i da je to Vaš hobi. Možete li nam reći nešto o tome? Da li slikajući pronalazite inspiraciju za pisanje?
Oduvek sam volela da crtam i slikam, te sam bezmalo upisala umetničku školu umesto univerziteta. U toku nedelje, jedno poslepodne odvojim za čas slikanja. Vreme koje provodim tamo veoma mi je važno jer razvija još jedan deo mog mozga i čini da ne poludim. Takođe, volim tamo da provodim vreme sa predivnim ljudima, jer me to što pišem sama u svom prostoru čini veoma usamljenom.
Dok sam radila revije, veoma sam volela da skiciram garderobu modela. Bilo je to mnogo brže i efikasnije nego da sam svaki komad garderobe opisivala rečima. Fantastično je to što su me samo nekoliko poteza olovkom u potpunosti mogli podsetiti na određen model, te sam sa lakoćom mogla da izveštavam za magazin o tome šta sam na revijama videla.
Uvek fino obučena, Megi na promociji jedne od svojih knjiga u božanstvenim cipelama Prada
Da li nam možete reći nešto o Vašoj poslednjoj napisanoj knjizi “Sve se menja ali ne i ti” (Everything Changes But You)?
Knjiga govori o tome šta se dešava kada napustite svoju državu da biste živeli negde drugde. Gde je, uostalom, vaša domovina? Tamo gde ste izgradili nov život, tamo gde je vaša ljubav, ili pak, tamo gde ste odrasli? U takvoj situaciji, kada se još i dete rodi, postaje sve mnogo teže.
Ljudi se sve više sele u druge države i to je postao ozbiljan problem današnjice. Poznajem mnogo parova kod kojih je jedan partner iz Britanije, a drugi iz Australije. To stvara mnogo problema i patnje zbog želje da budu tamo gde su se upoznali, a istovremeno i želje da svako bude sa svojom porodicom i prijateljima.
Govoreći iz ličnog iskustva, Sidnej koji obožavam – jer sam tamo provela predivan period svog života, morala sam da napustim da bih bila sa svojom porodicom i prijateljima, kao i blizu porodice svog supruga.
Knjiga govori i o širim porodičnim pitanjima. Naime, o tome kako se život menja kada postanete roditelj, kako se sa tim pomiriti, kao i o starenju roditelja. Naravno, u knjizi se pominju i neki prelepi ljudi.
Hvala Vam na vremenu koje ste izdvojili da odgovorite na ova pitanja. Za kraj, recite nam koji su Vaši dalji planovi?
Imala sam mali odmor, koji mi je zaista bio potreban, ali se nadam da ću uskoro početi da pišem novu knjigu. Imam nekoliko zanimljivih ideja, ali još treba da odlučim u kom smeru ću se kretati. Takođe, uživam u svom blogu.
Izvor fotografija: blogspot.com, weebirdy.com, high50.com
Aleksandra Grujić– Student menadžmenta na Fakultetu za uslužni biznis. Obožava svoje roditelje, putovanja i šoping. Veoma zainteresovana za menadžment, arhitekturu, dizajn i knjige. Trenutno piše svoju prvu knjigu i uživa u kreiranju priče i igranju rečima. Smatra da svaka osoba može da voli druge samo onda ako voli sebe. Voleti sebe znači biti zadovoljan sobom i biti kompletna ličnost, dok to opet znači biti ostvaren na svim poljima u životu. Stoga smatra da svako treba neprestano da radi na sebi, kako na svom obrazovanju i ponašanju, tako i na svom izgledu.
