Dvoumio sam se ove nedelje da li da pišem o zubnoj pasti ili o marketingu, naravno sve bih to posmatrao i iz medicinskog ugla. Međutim, nešto se dogodilo što je usmerilo kolumnu na drugu temu. S obzirom na to da jedno deset godina nisam obavio poštenu kupovinu ili ti shopping, odlučio sam se pre neki dan da krenem u isti. Znajući sebe da mrzim da bazam iz jedne prodavnicu u drugu, pipkajući stvar po stvar/ustanovio sam tokom jednog dana boravka u tržnim centrima da je to glavni ženski fetiš, one sa oduševljenjem pipkaju i muške i ženske stvari/, napravio sam famozni spisak potrebnih stvari /pretpostavljam da većina vas napravi sličan spisak pre nego što krene u kupovinu,bar se nadam/, sve u nadi da će mi isti skratiti vreme provedeno u tržnim centrima i da ću se uz pomoć njega fokusirati samo na stvari koje su stavljene na spisak.
Shodno dužini nekupovanja na mom spisku se našlo oko četrdesetak stvari za pazariti. Na kraju balade, uvideo sam da je to isuviše krupan zalogaj za mene. “Sranje”, pomislih u sebi, stisnuo sam zube i krenuo sam lagano, od radnje do radnje. Stvar koja mi se svidi zapišem je/radnja,cena,boja/, nema šanse da je odmah kupim, nisam se “spremao” za ovaj poduhvat deset godina za džabe, odradiću ga kako treba. Vrlo bitna stvar koju vam drage volje predlažem jeste da tokom ovako dugih kupovina stavite slušalice i pustite neku vama opuštajuću muziku, postoje dve poente zašto to učiniti. Prva je da će te se na taj način isključiti iz gužve koja se odvija oko vas, a druga.prodavci će “nestati”.
Kupoholizam kao bolest u većini slučajeva pogađa mlađu populaciju, koja ima novčana primanja ispod proseka
Zašto druga poenta? Kao prvo prodavci su u većini slučajeva vrlo navalentni, čim vide da ste kročili na “njihovu” teritoriju stvoriće se pored vas za tren oka, sve sa izveštačenim osmehom koji stavljaju na svoja lica po ko zna koji put tog dana. U redu. To je manji problem, međutim ako se par sati nalazite u potrazi, menjajući radnju za radnjom, možete vrlo lako pasti na njihovu slatkorečivost, koja otprilike glasi ovako: “Pantalone vam stoje kao salivene, tirkizna boja vas nekako posebno ističe” ili “Majca se u potpunosti slaže sa vašim očima, definitivno vam stoji pink”. Ako ste pali na slatkorečivost, iz kupovine će te se vratiti sa tirkiznim pantalonama koje se definitivno slažu uz pink majcu koju ste oduševljeno kupili, ne pitajući za cenu.
Da je u pitanju ženska garderoba, sve bi bilo prihvatljivo. Mada totalno je nebitno, najvažnije je da ste odradili tu dugo planiranu kupovinu. Kao šlag na tortu ide sledeća konstatacija; ako spadate u grupu ljudi koji kupuju stvari koje sebi ne mogu da priušte, uvereni da će im životi biti bez smisla ako ih ne poseduju, nalazite se u vrlo gadnom problemu. Vi patite od kompulsivnog kupovanja ili ti šopinga. Istraživanja su ukazala da je za kompulsivnu kupovinu glavni krivac depresija, dosada ili ljutnja. Na osnovu prethodno navedenih činjenica vezanih za kompulsivnu kupovinu, izbegavanje prodavaca u radnjama postaje još jasniji. Oni su u većini slučajeva u potpunosti svesni vaših slabosti i igraju na tu kartu, dok obleću oko vas kao vrapci ispred bačenog hleba.
Budite svesni te činjenice kada se budete zaputili sledeći put ka tržnom centru. Većina nas odlazi u kupovinu, podsvesno se nadajući da ćemo na taj način rešiti svoje probleme. Trenutni status moje kupovine: još uvek traje, i dalje uspešno ne komuniciram sa prodavcima, u slušalicama mi se čuje Paulo Arruda “Copacabana Deep”.
Prethodne tekstove iz serijala “Živi zdravo” možete pogledati ovde.
Uroš Martinović je nesuđeni puštač muzike, kuvar bez diplome, prenosilac energije na sopstvenu odgovornost. Svaki svoj odsanjani san zaboravi čim se probudi, upravo zaboravio jedan.
