Recept najpoznatije narodne kuhinje glasi hleba i igara.
Pošto seks treba da nahrani i požudu i emotivnu glad, i zadovolji nagon za igrom i zabavom, može da se kandiduje za vrhovnu olimpijsku disciplinu. A pošto se putem seksa narod obnavlja i omasovljuje, seks nema za šta da se kandiduje, već je vrh.
Ali čega? Ledenog brega? Ciklusa života? Smisla za humor tvoraca poznatog univerzuma?
Tvorci čuvenog recepta narodne kuhinje tačno su znali sa čim imaju posla. Zato nikada nisu dozvolili da najmasovnija sirotinjska zabava (u svakom tumačenju) najtraženija porcija više, bude shvaćena i upražnjavana onako slobodno, kako su ljudi u stanju.
Civilizovanje je, jednako kao i privatnost, nametnulo ograničenja seksualnosti, na sve načine.
Najmoćnija sila u poznatom univerzumu, temeljno je zauzdavana odkad su tvorci narodne kuhinje shvatili šta je najmoćnija sila
U naporu da se kontroliše najjača transformativna sila u čoveku, razvijen je strah od zloupotrebe najjače sile i formirani okviri u kojima je prihvatljivo i poželjno prepustiti se najjačoj sili.
A onda su nastale seksualne devijacije, polno prenosive bolesti i seksualne disfunkcije.
Jer narod reaguje na okivanje. Ne onako kako bi se možda očekivalo. Težnja da se okovi simbolično izbegnu, jača je od težnje da se okovi razbiju. Spremni smo da sebe uvrnemo, poremetimo, oštetimo i osakatimo, ne bismo li pronašli položaj koji nas simbolički oslobađa okova, tako što pravi nekakav, bilo kakav otklon u odnosu na stegu.
I tako ćemo radije biti perverzni nego slobodni i frustrirani nego zadovoljni.
Konzumiraćemo proizvod narodne kuhinje za narodne mase.
Kašičicom i kutlačom.
Prethodne tekstove iz ovog serijala pročitajte ovde.
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
