Svi smo ranjivi, povredivi, krhki, ali nismo svi jaki. I ne raspadamo se svi kad nas nešto povredi.
Ako nam je ego centriran tamo gde treba da budu emocije, onda nas obično ne detektuju kao ranjive, nego kao živčane, kolerike, baksuze.
Bes kojim se reaguje na povredu ega ne odaje ranjivost, a ipak je krije. Jer sve su to razni štitovi preko ranjivosti.
Ego je uvek u gardu, a kad je samopuzdanje posebno krhko, ili emocije suviše uzburkane, potreba za ljubavlju i priznanjem boli pri svakom talasu, onda je bes prvi na mrtvoj straži. Skače spreman da probada, baca se na noževe, ne mareći za ubode.
Osim toga, mnogo je lakše osećati se kao da ćeš da prsneš od besa nego kao da će da ti pukne srce od tuge.
E, negde u krugu tog terena niče tiranija slabosti. Jer ne znati i ne priznavati svoja osećanja veća je slabost nego plakati zbog njih svakodnevno.
A tamo gde nas boli, to nije mesto ispunjeno ranjivošću, nego mesto prazno ljubavlju. Željno utehe.
I umesto ljubavi i utehe, u toj praznini se nastanjuju strahovi, kompleksi, unutrašnji sukobi, nemir i nezadovoljstvo.
Ako tačno poznajemo stanare koji su bespravno naselili mesto ljubavi, onda znamo sa kim imamo posla, shvatamo kako im je uspelo da se tu nađu i šta je to čega nema. A znanje je moć. Naročito znanje o sebi, najtajnovitije i najlavirintskije od svih znanja.
Kad znamo čime raspolažemo, onda možemo to i da upotrebimo.
Snaga ranjivosti nije isto što i snaga slabosti. Jer slabost sprovodi teror, a ranjivost ume da bude izvor snage
Ako strah isteramo napolje i pogledamo ga, izgubiće snagu koju ima kad je na sigurnom, a ta snaga će zauzeti njegovo mesto.
Isto je i sa ostalim đubretom koje nas čini slabima, zato što se hrani našom snagom.
Na taj način, poprište ranjivosti obasjano svešću postaje izvor snage.
Jer niko i ništa ne može da nas povredi više nego što mi to činimo sebi, navedeni nesvesnim, neosvetljenim sadržajima.
Ničiji prezir nije jači i realniji od našeg tripa da smo bezvredni.
Pa kad sa tim možete da se suočite, šta je onda uopšte jače od vas?
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
