Oni žive normalno, uz uspone i padove, planiranja i rešavanja nepredviđenih situacija, imaju dvoje dece, rade, snalaze se, drže se jedno drugog. Dobar brak.
Praktično su odrasli zajedno, zabavljali se još od srednje škole i oblikovali jedno prema drugom. Tojest, ona je malo više oblikovala njega prema svojim potrebama, kako to već ide u noramalnom životu.
Pripadnost i međusobna osećanja ne dovode u pitanje. Imaju živu telesnu vezu. Rekoh, dobar brak.
U svakom braku, međutim, postoje momenti razdora, koji se obično ponavljaju, konflikti koji za čas planu i ugase se bez ikakvog rešenja, sa punom izvesnošću da će se ponoviti i sledeći put.
Ona je privržena svom bratu, koji je daleko i sa kojim se čuje obavezno bar jednom dnevno. Njemu to smeta. Ponekad misli da ona više voli tog svog brata i od njega i od dece.