Iz nekog razloga, mlađe generacije, od otprilike devedestog godišta na ovamo, užasno su nepismene. Manje kad govore, više kad pišu. Kao da im je potpuno nevažno da zapamte šta ide spojeno, šta odvojeno, kao da ih učiteljica nije naučila da je osnovna pismenost stvar osnovne kulture i da je užasno nekulturno, prostački i seljački biti elementarno nepismen. A kako stvari stoje, učiteljica ih verovatno nije tome poučila, jer, ili ne misli tako, ili ni sama nije dovoljno osnovno pismena, ili i jedno i drugo.
Čast izuzecima, ali čula sam kako učiteljice promašuju slaganje brojeva i padeža, potpuno nesvesne grešaka. A one uče decu. Pismeni roditelji onda imaju muke da objasne detetu da je učiteljica pogrešila, a još je teže ukazati učiteljici na grešku. Ne verujem da se ijedan roditelj usudio. Lakše je objasniti detetu kako se koristi licemerje, kako treba da se pravi da poštuje i sluša učiteljicu, dok uzima sa rezervom ono čemu ga ona uči, a što se razlikuje od onog čemu ga uče roditelji.
Nepismenost je ušla na velika vrata kao i svi ostali prostakluci – putem medija. U vreme video klubova iznajmljivali smo filmove nestručno i nakaradno prevedene, a onda su isti ti (piratski) filmovi počeli da se emituju da raznim televizijama. A sada, kad se prava na prikazivanje filmova otkupljuju, opet nema nikakvog filtera za proveru pismenosti prevoda.
Greška koja se uporno, godinama ponavlja u svim filmovima na svim programima, toliko da je verovatno već usvojena kao pravilo i da je više niko ne primećuje i nikome ne smeta, odnosi se na nepismenu interpretaciju pojmova izvinjenje i original.
Osnovna pismenost stiče se u osnovnoj školi. Kod učiteljice. I kod kuće. Ili nikad ne naučite
Tako svi znaju da prihvate izvinjenje, ali zato ogromno mnogo njih misli da treba da se izvinu, ne pomišljajući pri tom na nekakve fizičke poduhvate koji će im izvinuti kičmu ili kojima će nekome uvinuti ruku, nego zaista misle da je potrebno izviniti se.
Nije baš jako orginalno izvinjavati se, misle mnogi. Retki su oni koji znaju koliko vredi original. I da je to prosto domaće iščitavanje engleske reči Original, a oni koji to znaju, čuli su i za domaći film “Original falsifikata” s početka devedesetih.
Čini se da je gubitak slova i originalna bosanska interpretacija originala, a i Rambo, doduše, u pesmi “Inspektor Nagib” kaže u jednom stihu naviko se pušit na orginal cigara, ali pobogu, to je Rambo! Niko me ne može ubediti da je on napravio propust tamo gde se očigledno sprdao.
Dozvoljeno je zezati se s jezikom, uvrtati ga i izmišljati iz razloga pesničke slobode, ili prilagođavanja specifičnom žargonu jednog društva. Ali samo ako umete jezikom pravilno da se služite. Samo ako znate bolje, možete se sprdati. Jer u suprotnom, tu nema nikakve intervencije mašte i duhovitosti, prosto, ne umete drugačije.
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
