Svakako, ravnopravnost je feministička izmišljotina, koja je više naškodila ženama nego što je doprinela emancipaciji.
Žene su se povukle iz matrijarhata prepuštajući muškarcima upravljanje i odlučivanje, da bi se muškarci, slobodni i nesputani susreli sa svojim ograničenjima i neslobodama. Žene će ponovo ustanoviti matrijarhat, taman na vreme da spasu čovečanstvo, za čiji opstanak su odgovorne.
Žene rađaju, a nauka već vidi mogućnost da one nastave da to čine, čak i ako muškarci potpuno zakažu, kao vrsta. To je najgori scenario, ali je moguć. Mnogi najgori scenariji su se već odigrali u istoriji čovečanstva.
Žene rađaju muškarce, i oni to nikada ne prevaziđu. Uvek ostanu podređeni ženi stvoriteljki i boginji, čak i kad se toliko bune protiv toga da od sebe naprave potpuno nepodobne, nesposobne i neuračunljive muškarce. Jer oni se bune i neće da se razvijaju u pravcu koji im žene pokazuju. I to je sva sloboda koju imaju. Da unište muški rod. I veoma, veoma se bojim da će goveda iskoristiti tu slobodu. Za inat, ako ni zbog čega drugog.
Tamo gde su žene razvile hrabrost i upornost, oni su razvili ego.
Tamo gde su žene razvile toleranciju i razumevanje, oni su razvili ego.
Tamo gde su žene razvile prihvatanje, fluidnost i promenjljivost, oni su razvili ego.
Možda zato što žene nisu morale da razvijaju sve te osobine, već samo da ih iskažu. A muškarac prinuđen na razvoj, uzjaše ego i mamuza ga dok ne pobesni. Osim ako ne razvije svoju žensku stranu, pa uhvati nešto od fluidnosti, hrabrosti i razumevanja.
Stvaranje pripada toj ženskoj strani, pa su otuda umetnici, koji ako baš ne rađaju, onda iznedravaju svoja dela, još luđi, nepouzdaniji i pre svega promiskuitetniji od ostalih. Teško je održavati fluidnost u balansu, to čak i ženama ne uspeva neprestano, a fluidni muškarac je još češće od nestabilne žene, ne samo labilan nego i potpuno sklon kurvanju u svakom smislu.
Da bi muškarac bio kompletna ličnost, a ne samo muškarac, on mora da doseže i svoju mušku i svoju žensku stranu i to je šizoidan posao.