Organske veze sa pogrešnim osobama su one koje treba reciklirati.
Osećanja su prava, iskrena, jaka i vezuju nas za onog koga volimo toliko da ga osećamo kao deo sebe. I tu nema ničeg pogrešnog, osim neuzvraćanja na isti način.
Pogrešne osobe su one koje pokleknu pred zahtevima ljubavi i započnu proces odvajanja, još dok niko nije svestan da do odvajanja mora da dođe.
Partner za koga smo se organski vezali ne želi da nas pusti, ali nas stalno iznova povređuje i kad nam u nekom trenutku postane jasno da on ne deli naše želje, ciljeve, planove, stremljenja i da u njegovim zamislima možda nema ni njega samog, a kamoli nas, onda proces reciklaže počinje.
Dragocena osećanja ne možemo tek tako da pokupimo u paketu i prebacimo na nekog drugog. Tog drugog ćemo sresti tek kad osećanja koja smo uložili razložimo i vratimo ih sebi.
Prvo moramo da bolujemo i patimo. Da se osećamo povređeno i iznevereno, da još par puta pokušamo ponovo i ponovo se nađemo pred istim zaključkom. Sva ljubav u toj priči je naša, a naš partner je samo neko koga smo sami izmislili. I on ima puno pravo da se ne uklapa u naše zamisli. To je tužno i to je šteta, jer ljubav vidi ono najbolje i vidi mogućnosti, ali ako partner živi u nemogućnostima, nećemo mu pomoći ni sada, kad mu sva naša ljubav nije pomogla do sada.
Pitanja emocija su ekološka pitanja. Reciklirate, čuvate prirodu, poštujete sebe
Kad postanemo sposobni da osećamo zahvalnost prema tom nekom, ko nam je omogućio da osetimo koliko smo u stanju da osećamo, već smo dobrano odmakli putem reciklaže.
Sledeći nivo je kad svu tu ljubav preusmerimo na sebe. To je period u kome će nas prozivati da smo sebični i samodovoljni, u kome nas prijatelji neće prepoznavati, a možda će i prestati da nam budu bliski.
Proces reciklaže organskih osećanja je dubok i temeljan zahvat, u kome možemo izgubiti još neke veze, dok se zauzvrat suštinski povezujemo sa sobom.
Ali tek kad nam bude dobro u sopstvenoj koži, kad osećamo svo bogatstvo iskustva kroz koje smo prošli i sav potencijal za nova iskustva, onda možemo da krenemo dalje.
Možda ćemo dugo ostati sami, možda ćemo još par puta uložiti osećanja u veze sa pogrešnim osobama, ali to će se odvijati brže. Brže ćemo shvatati kuda idemo, kraće ćemo grešiti, kraće bolovati i brže reciklirati.
To znači da smo naučili ono najvažnije o sebi. Da možemo i hoćemo da volimo.
Bližnjeg svog, kao sebe same.
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
