Ana je volela Milovana. Svom svojom dušom… onom čistom i neiskvarenom. Voleo je i on nju; koliko čisto i neiskvareno, to ne bih znala, ali recimo da je mislio da nikada nijednu ženu više neće moći da voli kao što voli nju. Svi su mu verovali, Ana najviše, i tako je i bilo… Stvarno.
Bili su jedno drugom i nebo i zvezdice.
Ana je umela da kaže da se zbog njene ljubavi prema Milovanu Zemlja okreće oko Sunca; a Milovan bi govorio da, ako bi kiša padala tog dana, to je zato što je već 11 sati i 47 minuta nije video. U slučaju da je grmelo, dok su gužvali mirišljavu i sveže ispeglanu posteljinu, šalili bi se da je to zbog siline njihove strasti.
Da, njihova ljubav je mogla i planine da pomeri.
Bilo je tako… bajkovito, zanosno, nestvarno, silno.
Bilo je iskreno i sveprožimajuće.
I znate šta? Trajalo je.
Koliko je trajalo? Punih 8 meseci.
Osam meseci – kako Milovan drugu ženu nije pogledao, a kamoli okrenuo se za nekom kratkom suknjom.
To je bila ljubav, verujte.
Ali kako to obično u životu biva, a i u savremenim bajkama čak: Milovan se promenio. Promenio se iz jednog veoma prostog razloga: njegova muška priroda mu nije dala mira. Možda je njegovo srce i dalje volelo Anu, ali njegov seksualni nagon počeo da je postavlja drugačije zahteve. Uskoro je počeo da se preznojava pred Anom. Zašto? Prevario je sa koleginicom pre nekih dva sata i to mu nije bilo prvi put.
Dakle, počelo je.
