Sve se odigralo u prvih dvadeset minuta. Na ulici.
Našli su se u 18h, u 18.20h više nisu bili zajedno, raskinuli su, već treći ili četvrti put po redu u poslednjih dvadeset dana… Ovaj put, konačno. Neplanirano i bez teških reči.
Kada ga je upoznala, dopalo joj se to što je sasvim običan, lepuškast i prosečnog izgleda, druželjubiv, a čak joj je delovao i ne previše iskusno, što je samo dodatno privuklo.
Zaključila je da mu se moglo verovati i kao čoveku i kao muškarcu.
Međutim, nije im se dalo.
U prvih dva meseca veze, koja su prošla bez ikakvih svađa, uz dosta strasti i nežnosti, jedini cilj koji je imala je da ga što bolje upozna.
Na tom putu, zaljubila se u njega, a da to čak nije ni znala.
Njegov utisak i njegove potrebe, u tih prvih dva meseca, bile su nešto drugačije.
On je želeo sve i želeo je to odmah.
Sve njegovo strpljenje prema njoj i dobra volja polako su pokazivali neko drugo lice.
Postao je isfrustriran, nezadovoljan i sumnjao je u njene emocije.
Ovog puta bilo je konačno, neplanirano i bez teških reči
Ljubav mu je mogla dokazati samo ako bi to bilo na njegov način, nikako na njen.
Plašili su se jedno drugog. Plašili su se emocija, nisu verovali jedno drugom još uvek.
Plašili su se povređivanja.
Što su emocije bile jače, činilo se da je i nepoverenje postajalo veće, a bezrazložna ljubomora je uzimala maha.
Sve to je kulminiralo u poslednjih dvadeset dana veze, kada više nisu ni mogli normalno da razgovaraju jedno sa drugim, a da se ne posvađaju, a onda i raskinu, jednom, drugi, treći put…
Bilo je previše napeto i bolelo je…
Prva dva puta raskidala je ona, jer je počela da se guši usled njegovog sve češćeg pritiska i prevelikih očekivanja.
Smatrala je da su svađe veoma loš pokazatelj i da su zapravo značile da oni nisu jedno za drugo. Niti je želela da mu nanosi bol, niti je želela sama da je oseća. Radila je ono što je mislila da je najpametnije, napuštala bi vezu svaki put kada bi iznova došla do zaključka da nema zdrave budućnosti među njima. Međutim, kako nisu mogli dugo jedno bez drugog, vraćali su se vezi posle par dana uz strastveno pomirenje… sve do… konačnog udarca.
Poslednjeg dana, na njegov rođendan, čijoj se proslavi radovala poput deteta, a na koju nije ni stigla da ode; nakon još jedne svađe, upotrebio je njene reči. Dan pre toga, ponovo su bili na ivici raskida i ona mu je tada rekla kako to da se on nikada ne zasiti ovih svađa, kako to da mu sve ne presedne… Pa je tada, konačno, to i rekao: “Ja ovo zaista više ne mogu da podnesem. Mislio sam da si devojka za mene i sve sam želeo da ti dam. Stvarno mi je dosta svega”.
Nakon toga, zagrlio je nasred ulice i zahvalio joj na svemu. Ona je sve vreme ćutala.
Htela je da kaže da želi da ostanu zajedno i da je zaljubljena. Više nije htela tako lako da odustane od svega, iako su previranja u njoj sve vreme bila snažna. Međutim, on je odlučio. Možda i nesvesno, učinio je da se oseća loše, kao da je jedino ona kriva za sve, a njegove reči zahvalnosti zabolele su je poput noža zarivenog u leđa.
Zar nije za svađu potrebno dvoje? Da li je ikada kritički sagledao sebe, pokušao da razume svoje emocije, ne bi li doprineo njihovom boljem odnosu?
Ne, pitajte ga. On je taj koji je super, ona je bila loša. A ljubavi, po svemu sudeći, nije ni bilo.
On danas deluje veselo i srećno, nje nigde nema.
Uskoro će zaboraviti jedno na drugo i ponovo će moći nekog da vole. Zaslužili su.
Ipak, više neće ponavljati iste greške.
Najgora stvar koju možemo na početku neke veze da uradimo je da pričamo o iskustvima iz prethodnih veza. Ljudi će zapamtiti koliko su nam veze trajale, zapamtiće ko je raskinuo i koji je bio povod tih raskida. Svesno ili nesvesno, scenario će se ponoviti. Zato, nema potrebe da pitate drugog o tome, niti da sami pričate o tome. Neka vaša nova veza cveta na neki novi način, neopterećena prošlošću.
Ivana Jovanović – je pasionirani ljubitelj psihologije. Fasciniraju je (često komplikovani) interpersonalni odnosi, a naročito oni muško-ženski. Voli da filozofira i vodi intelektualne debate. Piše tajni virtuelni dnevnik. Njeni tekstovi će vas naterati da sagledate život iz drugog ugla i preispitate svoje postupke.
