Nikad mi nije palo na pamet da odglumim. Ne shvatam svrhu. Možda to ima terapeutskog smisla, ali terapeutski tretman se naplaćuje.
Mogu da skontam da neka žena želi da podstakne svog ljubavnika, da ga ubedi u delotvornost njegovog angažovanja, kad joj suštinski nije do seksa, ali kako se uopšte upustila u seks u kome zna da neće uživati, ne razumem baš. Lakše joj je tako, nego da ga odbija, a da se on ljuti, da tripuje koješta i priređuje nadrndane i ljubomorne scene? Možda.
Verovatno ponekad i muškarci glume u sličnim situacijama, ali to je tek neprihvatljivo.
U stvari, glumljenje orgazma je uvredljivije nego činjenica da trenutno nisi u stanju da doživiš orgazam, ili da uopšte nisi u stanju ili da je partner toliko nevešt i odbojan, da prosto nisi u stanju.
Možda glumljenje orgazma treba shvatiti kao ljubaznost, konvencionalnu finoću, ali to suštinski stvarno nema smisla.
Ako ste u intimnoj situaciji sa nekim ko vam nije blizak i drag, nego eto, desilo se, dopustili ste sebi, imate prava da se ponašate impulsivno, destruktivno i besmisleno, onda se verovatno nećete više naći u toj situaciji sa tim istim tipom. Čemu onda dodatni besmisao?
