Dodela Grammy nagrada je verovatno jaka stvar u muzičkom svetu, barem kao dodela Oskara u filmskom i prikazuje se na televiziji u udarnom terminu od 20 sati. Porodični ljudi sednu da gledaju spektakl i kako nagrađeni ganuto zahvaljuju svojim najbližima na podršci i sve ono što porodični ljudi vole – potvrdu porodičnih vrednosti.
I onda im se pojavi Bijonse, apsolutna kraljica svih porodičnih vrednosti – majka, užasno bogata, mnogo seksi, super pevačica, vlasnica nekoliko Gremija, dozlaboga uspešna u svom poslu – dakle pojavi se na sceni i to sa svojim mužem, da pokaže gledaocima kako se to radi.
Ona živi životom javne i slavne osobe i nema šta da krije, uostalom i trudnoću je objavila slavno i trijumfalno, na crvenom tepihu. Početkom ovog meseca, njena beba je napunila dve godine, pa možda i nije bila budna da vidi mamu i tatu kako se vole na televiziji. A možda i jeste. Samo, njoj ništa ne znači što su roditelji isprozivali mamin autfit i njen seksi ples, uvređeni što su njihova deca morala to da gledaju, barem ona koja su bila budna. Neka su, srećom, spavala.
Mala Ajvi je, srećom, suviše mala da razume osudu, ali shvatiće, naučiće je život uz bogatu, slavnu, seksi mamu. I tatu koji je najočiglednije još uvek zaljubljen u mamu.
Pa ne može za Ajvi sve da bude bajka, druga deca nemaju tako srećne roditelje.
Ah. Ne radi li se ovde o ljubomori? I nemojte mi reći da to nije baš tako jednostavno.
Moralisanje je sumnjivo. Naročito iz perspektive onih koji se smatraju autoritetima. Roditelji su autoritet, kad su u pitanju deca. Ili barem tako zamišljaju. Oni koji su bili uvređeni skandaloznim nastupom Bijonse, nisu preispitivali vrednost šou programa kao što je dodela Gremija. To je masovno prihvaćen kulturno zabavni događaj.
Masovno je sumnjivo. Sve što podilazi masovnom ukusu je sumnjivo.
I sad je Bijonse našla da podriva očekivanu sladunjavost svojim nametljivim seksi nastupom. Koji je isto tako veličao porodične vrednosti, one iste, kojih se drže roditelji pred TV ekranima.
Da je ona slavna kuvarica, i da se pojavila u udarnom terminu u slavnoj emisiji o kuvanju u halterima, deleći recepte za moćne afrodizijake uz podršku svog muža, stvar bi bila ista.
Zbunjuje me to.
Moglo joj se
Kao da je uradila nešto, što recimo Madona već nije.
Masa ima kratkoročno pamćenje. I voli skandale. Možda je Bijonse samo vrlo pametno izazvala masu, u reklamne svrhe. Ljudi vole da budu šokirani i da zauzmu stav uvređene nevinosti i da se udruže u osudi onoga što ih je šokiralo. Kao da je to prvi put da ih je nešto šokiralo na taj način.
Deca ne treba to da gledaju. Dobro, verovatno ne.
Ali ne treba da gledaju ni dodelu Gremija. Ni jedan rijaliti šou ne treba da gledaju. To je opasno za mlad mozak u razvoju. Usađuje mu masovno prihvatljive vrednosti. Gore nego Dizni.
Deca ne treba da svedoče našim moralnim ispadima i padovima.
Deca ne treba da gladuju. Niti da ginu.
Deca ne treba ni da se rađaju u ovako licemernom svetu.
To je ono o čemu treba da brinemo.
Neka Bijonse, Madona i ostale slavne i prebogate mame rade svoj posao onako kako im se može. Imaju pravo. I pun autoritet. Roditeljski.
Neka roditelji, koji gutaju i svojoj deci serviraju vrednosti slave i bogatstva, obožavanje slavnih ličnosti, osuđivanje tuđih načina da žive slavno i bogato, razmisle malo bolje o tome da li išta pomaže što deca nešto neće videti sada, neko kasnije, kad ih niko ne kontroliše.
Opasan je moral, opasna je osuda. Licemerje je najopasnije.
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
