Ona je svuda prisutna. Svoj blog vodi od 2008. godine. Sa revija izveštava iz prvih redova, poput mnogih modnih blogera. Radi simpatične intervjue sa poznatima. Daje svoje intervjue. Radi fotošutinge sa nekim od najistaknutijih modnih fotografa. Oblači potpuno drugačije od svoje generacije. Boju kose menja kao kameleon. Opsednuta je modom sedamdesetih i načinom življenja devedesetih. O njoj govore čak kao o budućoj Ani Vintur. Fotografisanje vintidž izgleda joj je strast. Ona ima 14 godina i zove se Tavi Gevinson.
Njen blog
Ova devojčica u usponu počela je potpuno bezazleno. Otvorivši svoj blog terala je sebe da zarad kreativnosti izađe iz “dosadnog oblačenja” i redovno postuje svoje “treši” autfite. Sve to bi delila sa prijateljima, koji su takođe pisali na Blogspot–u. Inspirisana modnim magazinima poput “RUSSH”-a, “ i-D”-a i “Pop”-a, krenula je da skenira i fotografiše razne detalje i da ih lepi u postove. Počela je i da svoj mladalački i buntovan način razmišljanja i života iskazuje kroz muziku i klipove iz omiljenih filmova iz serija. Sve je bilo tinejdžerski i neafirmisano, stoga njeni roditelji nisu imali predstavu šta njihova devojčica sve radi na netu, dok im jednog dana nije zatražila dozvolu da se pojavi u članku “New York Times”-a. Još tada je njen broj čitalaca, iz vedra neba, bio oko 50.000. U međuvremenu broj čitalaca iznosi 4 miliona, a svakog meseca stranicu poseti oko 1,5 miliona ljudi! O uspehu ne zna šta da kaže i nema posebne savete kako povećati čitanost bloga. Prema njenom mišljenju je važno da blogeri na samim počecima istinski pišu o onome što ih baš interesuje, jer će se tim entuzijazmom probiti. Kada sazna da neko od poznatih, koje ona ceni, čita njene postove, doslovno skače i vrišti od sreće.
Dovoljno je samouverena da se nosi sa svetom mode i doza samokritike i ironije upućene njoj samoj je održavaju na zemlji. Sebe opisuje kao malog debila, koji sve vreme visi na gajbi, noseći blamirajuće haljine i slatke šeširiće. Bez dlake na jeziku komentariše sve što je dotiče, dosta i američke modne magazine, za koje smatra da retko koji valja. Ovu devojčicu definitivno ne bi trebalo potceniti.
Njen stil
Svoje krpice nalazi na apsolutno svakom mestu u njenom rodnom gradu Čikagu. Nije joj teško da obilazi buvljake i second hand radnje, jer zna da će u njima otkriti mala blaga, poput Comme des Garçons bluze, McQueen suknje ili Prada platformi iz devedesetih. Za četrnaestogodišnjakinju, mora se reći, svaka kombinacija je smelo ukombinovana i da odaje stav poput “šta mene briga šta vi mislite o svemu ovome”. Fotografijama na blogu dokazuje da je moda pre svega forma umetnosti i da se kroz odevanje čovek kreativno prezentuje. Tavi je zapanjujuća. Ima izuzetno oko za detalje, koje posebno ističe gro planom na fotografijama. Prvi pogled na njene autfite svakoga barem ostavi radoznalim. Odlike njenih klasičnih kombinacija su neverovatno interesantni aksesoari, vunene stvari (suknje, šalovi, džemperi), majice od organskog pamuka, oversize suknje, platforme ili cokulice i hulahopke i ostale vrste čarapa, koje neprocenjivo slatko izgledaju. U celom paketu odaje izgled medene devojčice, sa naočarima à la “takve cvaje fura moj deda” i prenatrpanim detaljima, za kojom bi se starije fashioniste okrenule na ulici.
Sve u svemu ova devojčica je postigla nešto, za šta će drugi dosta morati da se potrude da je prestignu. Unela je svežinu u svet mode, što dokazuje činjenica da se primera radi prošle godine na reviji Marc Jacobs-a, zvanice nisu toliko okretale ka u uštogljenoj gospođi Bekam ili Madoni, nego ka maloj geeky devojčici u prvom redu, čije su noge jedva dodirivale pod. Za takvu čast bi dosta modnih blogera ubilo. Ostaje pitanje da li će Tavi nakon ovog milionskog modnog cirkusa i saradnje sa poznatim dizajnerima i njihovim kućama i dalje ostati nezavisna i odrasti na svoj način. Lično se nadam da će ostati baš ovakva kakva jeste.
Jelena Vorkapić živi život rokenrola, iako se prima na elektroniku i hip-hop. Mnogo voli Quentin Tarantina, domaću kafu i caffe latte, Lucky strike, festivale, filmove, fotoaparate, da razmišlja britanskim akcentom, manekenke sa harizmom, geekove i vesele ljude.
