Lako je uskočiti sa nekim u krevet, iskočiti i nastaviti dalje, kao da se ništa nije dogodilo. Ali tužno je što se verovatno ništa i nije dogodilo. Jer to je bio samo seks. Potrošačko društvo nas je tako izvitoperilo. Konzumiramo seks kao fast fud, takoreći, s nogu. Više razmišljamo o vešu koji menjamo, nego o partnerima. Jer to i nisu partneri, ti saigrači u jednokratnoj zabavi.
Podrazumevamo da to jeste zabava. Ili barem zdrava gimnastika. Upotrebimo nečije telo, nečije ruke, nečija usta, ne želeći da osetimo nikakvu povezanost. Kao da zadovoljstvo koje osećamo ne izaziva u nama zahvalnost i sklonost da ga opet osetimo sa istom osobom.
I da poželimo da poznajemo i volimo onoga čije nam telo tako prija.
Menjajući saigrače ne stičemo iskustvo. Samo učvršćujemo oklop kojim koncept konzumerizma odvaja materijalno od duhovnog.
Seks sa nekim ko nam je dalek i ne zanima nas, besmislen je, prazan i bedan. Seks sa nekim koga volimo je na suprotnoj tački.
Ostaje manevarski prostor između. Način da se celim bićem upustimo u seks, koji možda neće postati ništa više od seksa, ali ostaće događaj koji ćemo zapamtiti i integrisati u svoje iskustvo.
Kratak je put od jednokratnog seksa za zaboravljanje do događaja za pamćenje.
Da bi seks bio događaj, a ne ispad koji treba zaboraviti, predajte se s ljubavlju. Pa makar i jednokratno
Fizička privlačnost je neophodna. Ne zato što nam je neko prelep ili što je baš naš tip, nego ono zračenje, onaj fluid koji se oseća i koji ne mora ukazivati na srodnu dušu, ali svakako ukazuje na nekoga ko će nam prijati. Možda su feromoni, ili koji god hormoni, ali ako to osećate, nemojte odmah izgubiti glavu. Ponekad su nam užasne osobe veoma privlačne na taj način. To je samo jedna od frekvencija na kojoj se povezujemo sa nekim i ona omogućava zanos. Nemojte poverovati da je to zaljubljenost, ali tačno je da je vrlo blizu. Dopustite sebi da vas preplavi i uživajte u tom uzbudljivom osećanju, koje vam angažuje čula i od koga se osećate živi i privlačni.
