Ludimo zbog muškog nedostatka svesti o tome da treba da budu džentlmeni, da budu diskretni i pristojni i da ne razbacuju sve oko sebe. Ali, kad su naši, neke prostakluke im opraštamo. Jer nismo uspele da ih prevaspitamo.
Maniri? To nisam probao.
Nisu ni nalik na lazanje, da znaš! Mogao bi da mi pridržiš jaknu kad izlazimo iz kafića, a ne da zveraš okolo sa rukama u džepovima. Znam sama da se obučem, naravno, ali nije teško biti džentlmen, barem ponekad, barem u javnosti. Eno vidiš, onaj momak pridržava devojci mantil i još joj izvadi kosu kad ga obuče, baš je zlatan. Šta papučar? Ne vidim ni da mu je kruna pala sa glave, ni da su mu ruke otpale. Gde jurcaš, otvori mi vrata i sačekaj da prva izađem, pobogu!
Pa posle, ja džangrizava, bruko jedna!
Ne želim da znam zašto ideš u kupatilo.
Ma baš me briga što ideš u wc. Je l’ moraš svaki put da me obavestiš šta ćeš tamo da radiš? Šta radiš, ‘leba ti, kad ja nisam tu? Da očekujem SMS sledeći put? Ili trpiš dok ne dođem, da mi nešto ne promakne? Da li ja tebe obaveštavam kad idem da promenim uložak? E da znaš da ću da počnem. Da vidiš kako je to simpatično i koliko doprinosi prisnosti. Pećina je za tebe. I žbunje pored potoka.
Zovi kad treba da ti obrišem guzu! Kreten!
