Ispalo je da su svi muškarci za koje ste mislile da su zanimljivi, mnogo zanimljiviji nego što ste mislile. Jer su psihopate. A sa njima je najinteresantnije to kako stvari idu ukrug. Pa sve brže, u sve manjim krugovima. Prosto hipnotički. Samo, smučilo vam se svaki put i završili ste zgađeni. Nad sopstvenim izborom, koliko i nad bednom ponudom. Trebalo bi da bar psihopate budu raznovrsnije. Ali oni su to nekako uvek na isti način. Slabići i nasilnici istovremeno. Dosadno, brate.
Pa onda, oni što ste mislile da su normalni. E oni su tek budale. Ziheraši, puni potisnutog besa i raznih kompleksa, nepoverljivi, neuključeni, neuhvatljivi. A ko je vama kriv što ste mislile da je normalno kad se dvoje odraslih sviđaju jedno drugom, da budu topli, iskreni, željni ljubavi i puni poštovanja prema tome što imaju priliku da ostvare tu ljubav?
Ko zna šta je u stvari normalno. Ja sigurno nemam pojma.
E ako ste istrošile sve opcije za koje ste mislile da su normalne, a usput odbacile razne druge nenormalne, deder, razmislite malo.
Možda su se stvari toliko promenile, da nenormalno treba da dobije svoju šansu. A ako ste stvarno ljute na muški rod, onda treba da razmislite o ulozi domine. Možda i nije tako sumanuto odrediti muško-ženske odnose dogovorenim okvirima, postaviti pravila i udružiti se na obostranu korist. Uh, kao da pričam o braku! A u stvari govorim o tome da treba da kanališemo svoju razularenu dominantnu žensku prirodu i da uzmemo robove. Imam ih nekoliko što su mi se nudili onlajn. ’Oćete jednog? Samo što sam sigurna da i vi imate neke koji su u vama prepoznali materijal rođene gospodarice, iako ste ih ubeđivale da su pogrešili.
Vidite, u odnosu gospodarice i roba nije najvažniji seks. Taj se odnos ne zasniva na telesnoj hemiji i možda već sama ta činjenica daje zdrav temelj za jedan uvrnut odnos. Sigurno nećete poludeti i zaljubiti se u svog roba.
Sad, normalna žena razmišlja, ali ja ne mogu da poštujem poniznog muškarca. Naravno, i ne treba da ga poštujete. Što je veće pseto, više ćete ga prezirati, što ga više prezirete, bićete ubedljivija, stroža i zajebanija gospodarica.
Ali nisam ja takva, meni treba prisnost, obostranost… razmišlja normalna žena.
Ah, a koliko ste toga do sada našle u normalnim odnosima – pita se domina u vama.
Verovatno je teško u početku. Rob služi i ne očekuje poštovanje, zahvalnost i ravnopravan tretman. Upravo suprotno. Pa, možda bismo mogle da učinimo napor i prikupimo sve svoje izneverenosti, razočaranja, odbačenosti i promašenosti u normalnim vezama i da ih kanališemo kroz roba. On će nam vredno pomagati u svemu – u bilo čemu što naredimo. Čistiće, kuvaće, vodati decu, plaćati račune, masirati nas i pružati nam zadovojstvo kakvo mu naredimo da nam pruži. Samo treba non-stop da budemo nezadovoljne, džangrizave, nadrndane, da ga tretiramo kao kombinaciju između krpe i glupavog pseta – da ga gazimo i povremeno, kad je dobra kuca, da mu damo da nas lizne.
Lepo ne znam šta da radim. Ali ozbiljno razmišljam da uzmem jednog roba. Samo treba da mu naredim da se stvori u mom životu.
A vidite, ima to svoju plemenitu svrhu. Dajete smisao nečijem životu. Najviše me sprečava to što je prevelika odgovornost biti nekome sve.
