Postoje putevi koji nas vode. Staze i prečice koje otkrivamo. Auto-putevi za čiju upotrebu se obučavamo.
I postoje koraci u nepoznato. Bez obzira što su mnogi ili barem retki, napravili iste korake, svako se zaputio u sopstveno nepoznato. Zakoračio u džungu. Pustinju. Onostrano. Poveden samo sopstvenim koracima. Krčeći stazu, koja se iza njega zatvarala. Brisala. Poništavala. Neka iskustva su toliko lična, da nema nade da ćete ugaziti stazu koja će drugima pomoći da koračaju bezbedno, tamo gde ste vi rizikovali. Možete im pomoći da se opreme i dati im neke ključne informacije, koje možda neće biti sposobni da iskoriste. Ali ne možete im uliti predznanje. Možete ih blagosiljati. Reći im da počnu kako osećaju da moraju ili da treba i da se stalno oslanjaju na to. Da vode sami sebe.
Ali pre nego što budemo u poziciji da strepimo zbog nekog ko kreće da krči sopstvene staze, moramo da preživimo sopstvene istraživačke pohode.
Obogaćeni, a ne obogaljeni. Pošteđeni, a ne oštećeni.
Mnogo ljudi nikada ne kreće u neke pohode, koji nisu organizovana ekspedicija, pa opet, uspevaju da se izgube i nastradaju na utabanim stazama ograničene protokolima. Ljubav. Seksualno iskustvo. Školovanje i obrazovanje. Posao. Brak. Roditeljstvo.
To se dešava zato što ne vide da su svi ovi tradicionalni putevi prave divlje avanture. Bez garancija i bez odgovarajućih priručnika. Svako može da napiše jedan. Koji ništa neće pomoći onome ko ga čita. Jer to nije oprema za put. To su informacije, koje mogu da nas upute pogrešno. Ako ih pogrešno shvatimo. A hoćemo. Jer nemamo iskustvo onoga ko piše preporuke. Šta je hteo da kaže, na šta da nas upozori, u čemu je sto posto u pravu, a šta sto posto ne važi za nas, nećemo saznati dok se ne odvažimo na sopstveno putovanje u nepoznato.
Kvalitet opreme za put u nepoznato, bilo koje vrste, ličan je i jedinstven. Ne možemo naručiti više hrabrosti za poneti, više spremnosti da se suočimo sa izazovima, sa svojim sopstvenim slabostima i sa mračnim stranama iskustva. Ne možemo poneti odvažnu istinoljubivost, ako raspolažemo predrasudama i udobnim lažima. Ali neadekvatnu opremu možemo da izgubimo usput. Kao što možemo da izgubimo sebe, ako ni po koju cenu ne želimo da se rešimo balasta.
Neće biti ništa lakše ako smo hrabri i istinoljubivi. Jedino ćemo možda posle pisati priručnike.
Koje će razumeti oni što isto pišu priručnike.
