Razvedeni ljudi imaju polupolomljene i polusastavljene živote, sa kojima idu dalje u sve u šta uđu.
Imaju bivše partnere i sadašnju decu. Razvedeni očevi čija su deca ostala sa majkama imaju osećanje krivice u odnosu na tu decu, a tim osećanjem kanališu to što im deca nedostaju i to što nisu sigurni da li za njih uopšte mogu da čine dovoljno i da im pruže dovoljno ljubavi, kad više ne žive sa njima.
Razvedenim muškarcima treba žena koja će prihvatiti sve.
Njegove odnose sa bivšom ženom. Njeno menjanje planova i zahtevanje da nešto učini za decu baš kada je njegova devojka planirala da provede noć kod njega. Vikende sa njegovom decom, češće nego samo sa njim.
Njegove telefonske razgovore sa bivšom i njegove priče o bivšoj. Njegov nedostatak zainteresovanosti da sa njom formira porodicu i da mu ona rodi dete. Njemu to ne treba. On je imao porodicu i ima decu. Nova veza mu treba da ne bi bio sam, da bi uživao u seksu, da bi se rasteretio i opustio.
Nova veza za njega nije stvaran život, jer ne vodi dalje u budućnost. Kao da stvaran život nije ono što je sada. A sada, on samo želi da nema nijedan problem više nego što već ima, a najmanje želi da učestvuje u problemima žene koja se zaljubila u njega i hoće stvaran život sa njim. To je njen problem.
