Sažaljenje je jedna neprijatna i komplikovana emocija, koja vam neprijatno komplikuje život, ako ga osećate prema partneru, detetu, prijatelju, kolegi. Nijedno ljudsko biće ne zaslužuje sažaljenje, pa čak ni malo, bespomoćno i bolesno.
I ne treba da mešamo saosećanje sa sažaljenjem.
Saosećanje znači da znamo kako je nekome kome uopšte nije prijatno u sopstvenoj koži.
Sažaljenje znači da je neko jadan i nesposoban.
Rezervišite sažaljenje za sirote odbačene kućne ljubimce, za ćorave i ćopave mačiće i kučiće, pa otvorite azil. U suprotnom i ovde je sažaljenje potpuno besmisleno.
Ali nemojte sažaljevati ljude.
Komplikovanost te neprijatne emocije sadrži svest o tome da je sažaljevano biće u bednom i bezizlaznom položaju, u situaciji sa kojom nije sposobno da se nosi, kao i da smo mi u daleko povoljnijem položaju, zbog čega nam je možda samo malo neprijatno, a možda nas i grize savest.
Sažaljenje nudi emotivnu sliku, koja u potpunosti oduzima ljudsko dostojanstvo sažaljevanom biću.
A ljudsko dostojanstvo znači da imamo priliku i da smo sposobni da odgovorimo na izazov u svakoj situaciji u svom životu. Da se suočavamo sa onim što možemo da podnesemo, da nosimo i da prevaziđemo, od trenutka rađanja, do trenutka smrti.
Patnji ne treba sažaljenje. Ako ne možemo da učinimo ništa da umanjimo patnju, možemo svoju energiju da usmerimo u podršku – energetsku podršku – osobi koja pati. Da se sama izbori, na ovaj ili onaj način, bilo da je u procesu izlečenja ili na putu ka smrti. Ljudskost je krhka i ranjiva, jer je vezana za meso, a meso je podložno bolu i patnji. Taj prizor izaziva mučna osećanja. Sažaljenje je najgore. Ono dodaje energiju patnji. Ono se slaže da jadna osoba ne može ništa da učini, ono ne poručuje možeš ti to, nego jadan ti, teško tebi.
Ako ne možete da pomognete, nemojte saželjavati. Pomislite kako ta osoba prolazi kroz značajno iskustvo, jer sve se računa. Pomislite kako ima snage da se suoči sa tim i kako ona to može sama, šta god to bilo. Uskratite sažaljenje onima koji ga traže. To su oni koji su već navikli da se grebu za emocije na najniži način. Oni su ubeđeni da nisu dostojni ljubavi, pa su pronašli emotivni odgovor ljudi u izazivanju sažaljenja. A to je ravno emotivnoj uceni. Ostavljeni i povređeni partneri, takođe umeju ovako da vas navedu da ponovo budete sa njima. Toliko su jadni i kukavni, da poverujete da će stvarno crći bez vas, bude vam ih žao, a onda brzo potisnete to osećanje koje nekako neprijatno golica stomak iznutra, pa počnete da ubeđujete sebe kako vas ta osoba voli i kako ste joj potrebni, a i slatka je nekako, nije važno što vi ne osećate bogznašta prema njoj (osim sažaljenja, koje ne želite do kraja ni da osetite).
Kad dozvolite sebi da sa nekim budete iz sažaljenja, dospeli ste na dno samopoštovanja. Šta ste vi? Socijalna služba? Majka Tereza? Sveti Sebastijan?
Svaki čovek zaslužuje priliku da osvoji svoju ljudskost. Nemojte mu umanjivati šanse sažaljenjem.
Izvor fotografija: vividlife.me, weheartit.com
