Mnogo radiš i danima spavaš tek nekoliko sati. Po ceo dan maštaš o toplom i mekanom krevetu, a kada konačno dođe vreme za spavanje, čini se da tek što si zažmurio, već zvoni budilnik!
Sve bi učinio samo da se konačno odmoriš, ali ne stižeš. Toliko je obaveza i toliko ljudi zavisi od tebe da prosto ne možeš da zalupiš vrata za sobom i ne budiš se narednih pet dana.
Ukoliko se tako osećaš, sigurno ćeš razumeti ovo.
Čini se da bi mogao da zaspiš bilo gde. Uopšte ti krevet i nije potreban. Fotelja je sasvim dovoljna.
Ne smeta ti buka, jer ni top te ne bi probudio.
Ne razumeš ljude koji su veseli ujutru
Kada se probudiš ne želiš da ti se iko obrati do podneva
Svako jutro popiješ lonac kafe, ali i dalje ne deluje
Svako malo ustaneš da prošetaš, kako ne bi zaspao za stolom na poslu
Dešava se da legneš čim dođeš sa posla i ne probudiš se do sutra ujutru
Kada izađeš sa društvom zevaš i jedva čekaš da neko kaže – Idemo kući
Vikend je za tebe svetinja
Često se plašiš da trepneš, jer samo sekund je dovoljan da zaspiš
