Sve su žene lepe. Pogotovo su sve devojke lepe. Mladost je lepa i bez šminke na dnevnom svetlu i bez posebnih uglova pred foto-aparatom. Lepoti ne treba reklama. Ona ne može da se sakrije ni ispod velikog nosa, sitnih okica i širokih usta tanušnih usana. Prosto pobegne i zablista u trenutku radosti, iznenađenja, u osmehu i uzbuđenju. Iz najšire perspektive, svako je lep. Osim ako je toliko grozno izvitoperen iznutra, da mu ni najlepše lice, nagracioznija visina i najšira ramena ništa ne pomažu.
Sve je to tako, osim na Facebooku.
Virtuelno ogledalo realnosti, društvena mreža u kojoj se ogleda svačije pravo lice, bez mnogo mogućnosti za ulepšavanje, obiluje selfijima i portretima prelepotica, koje lajkuju rodbina i prijatelji.
Cela neprijatna slika izgleda ovako: skrolujete prelećući pogledom postove i obraćate pažnju uglavnom na one koje postuju vaši pametni, zabavni, duhoviti i inspirativni prijatelji. Kad okače neki link, ne mrzi vas da otvorite, jer znate da sigurno nisu linkovali neku glupost, nego nešto što ima smisla. Između postova sa garancijom proleću kojekakve fotke. Pogledate letimično neku namontiranu prelepoticu i pomislite u bre, curo, pa što to radiš sebi , a onda vam pažnju skrenu komentari sa srcima i poljupcima tipa prelepa si, divno, lepotice, mnogo si lepa i za trenutak se osetite kao govno. Onda pažljivije pogledate fotku, kontajući da se ružnjikava devojčica zaista namontirala najbolje što može. I da je onima koji je vole sigurno prelepa. I ne napišete devetka za trud, ili tako neki cinizam. Nemate pravo. A hteli biste. Samo zbog onog usranog osećaja koji vas je obuzeo što ste imali tako spontanu ocenu nečega što je iskočilo na vašoj početnoj strani, a što su neki ljudi iz ljubavi i nežnosti zasuli komplimentima. Prekomplimentima.
Znam ja dobro šta je lepotica. Imam ih nekoliko među prijateljicama na Fejsu. I uvek kliknem lajk. Mnogo lepe žene. Nekad samo gledam i gledam i ne mogu da se nagledam lepote. I razmišljam o tome da li su one blagoslovene svojom lepotom, da li ih ljudi više poštuju zbog nje, ili im više izlaze u susret, ili im više zavide? Da li su im muškarci verniji nego drugim, manje lepim ženama, da li im je u vezama lakše i bolje, da li ih obožavaju i dive im se kao što zaslužuju? I nemam potrebu da napišem nikakav komentar, reći lepotice nekome ko je očigledno lepotica, prosto nije dovoljno. Valjda je to uzdizanje lepote rezervisano za one koji posebno lepo izgledaju na nekoj fotografiji, u odnosu na to kako inače izgledaju uživo.
Jer, lepota najvećeg broja žena nije uvek transparentna, a nisu ni sve baš fotogenične. Pa kad su na nekoj slici najlepše što mogu da budu, onda ih zasipamo komplimentima. Sindrom prelepotica koje to nisu, valjda spada u ovu drugu kategoriju. Nemam ništa protiv. Sve je to u redu. Samo, na Fejsu je sve ogoljenije nego u realnosti, iako mi mislimo da je upravo suprotno. Sve nas odaje. Svaka pesma koju okačimo, svaki post koji komentarišemo, svaki link koji objavimo. A naročito svaka fotka.
Pa, ne moramo nikome ništa da lajkujemo. A ni da komentarišemo. A ni da ignorišemo.
Izvor fotografija: pinterest.com
