Usporila sam do puzanja. Milim. Čekam da me zaskoči. Ništa. Ono je zec, a ja sam kornjača. I stalno sam brža. Ali pošto sam i matora kao kornjača, onda biće da me je i te kako zajahalo, samo ne na način koji ja očekujem od vremena.
Živim u 21. veku! Gde su leteći automobili? Državni sistem koji je iskorenio kriminal? Zajednica u kojoj pojedinci ostvaruju sebe, doprinoseći evoluciji zajednice? Puni tanjiri uravnotežene hrane, koji izlaze iz aparata u koji staviš tanjir sa kockicom nečega ne njemu? Roboti koji rade kućne poslove? Obrazovni sistem koji se bavi razvojem pojedinca tako da sutradan u potpunosti izrazi svoje predispozicije i kapacitete i bude koristan član zajednice?
Ljudska evolucija, naučna revolucija, genetski inženjering koji vam rekonstruiše delove i produžava životni vek barem dvorstruko u odnosu na zaostali prošli vek? Kasniš, vreme, kasniš, svete i otići ćeš pravo u tri lepe, kako ja vidim odavde!
Šta li sam očekivala? Da će ljudska priroda prevazići novac i moć? Komunizam i utopija, umesto kapitalizma i nakazne realnosti? Nije što sam baš mislila da ću to da doživim, nego što se plašim da neće biti nikog da to doživi. Ikada. Trkači ispred vremena doneli su upozorenja, doneli su dobre vesti, doneli su znanje, doneli su svest, nudili su ih ljudima, stalno.
Trčali među njima, bodrili ih, pokazivali cilj, molili da ne odustaju, pa bi opet otrčali napred, da izvide situaciju. Situacija nije nikad bila gora. I trenutak nije nikad bio povoljniji – da se prestignu i vreme i situacija.
Držaćemo svoje svetove, poput utvrđenja pred nadolazećom propašću. Izdržaćemo opsadu. Možda još celog ovog veka. Ako opstanemo do početka sledećeg stoleća, opstaćemo. Bićemo ovde dovoljno dugo da ispratimo Zemlju u večna lovišta i da naselimo druga boravišta. Ali moramo prestati da kopamo u zemlju u potrazi za rudama, moramo pronaći alternativne izvore energije, moramo se okrenuti prirodi, vodi, vetru, zelenilu, dok ih nismo sagoreli. Čak i struju treba da prevaziđemo.
Moramo da usvojimo holistički pristup u svemu. U nauci, medicini, obrazovanju. I kako da to nije već svima jasno, kad je prosto kao dva i dva? To su stare vesti, vreme! Kasniš žestoko. To je gradivo za prvi razred osnovne, svete, zar si toliko glup? Slušaj svoje trkače, brže od vremena, oni donose stare vesti, ponovo. I ponovo. Ne mrzi ih da upozoravaju. Da trče među nama i da nas hrabre, da istrajemo.
