Australija je proglašena najsrećnijom industrijalizovanom zemljom na svetu i ovu titulu zadržava već četvrtu godinu za redom.
Takozvana “srećna zemlja” pobedila je Norvešku i Švedsku i zauzela najvišu poziciju na Indeksu boljeg života Organizacije za Ekonomsku Kooperaciju i Razvoj (OEKR).
OEKR, međunaredna organizacija koja okuplja visoko razvijene zemlje, rangira svoje članice na osnovu jedanaest različitih kriterijuma, koje smatra suštinskim za srećan život.
Njen indeks sreće – jedan od mnogih indeksa koji se objavljuju svake godine – rezultat je desetogodišnjeg istraživanja, kaže Romina Borini, vođa OEKR jedinice za praćenje blagostanja i napretka, i dodaje: “Od drugih indeksa razlikuje se po visokom kvalitetu podataka i interakciji sa korisnicima.”
OEKR je započeo istraživanje faktora koji doprinose sreći i blagostanju početkom 21. veka, posmatrajući očigledne pokazatelje kao što su plate i bogatstvo, a takođe i one koje je mnogo teže izmeriti, kao što je učešće građana.
Ostali pokazatelji koji se posmatraju jesu zdravstvo i obrazovanje, kvalitet okoline, lična sigurnost i opšte zadovoljstvo životom. Podaci se zatim analiziraju da bi se mogli iskoristiti u poređenju s ostalim OEKR članicama.
Australijanci uživaju natprosečni kvalitet života po skoro svim merilima, sudeći po poslednjem izveštaju na ovu temu.
Australija se rangira na prvom mestu po pitanju građanskog učešća, koje uzima u obzir i odziv glasača, između ostalih kriterijuma. Takođe je iznad proseka, na listi od 36 zemalja, u kvalitetu prirodne sredine, zdravstva, kvaliteta stanovanja, lične sigurnosti, zaposlenja i primanja, obrazovanja i veština, subjektivnog blagostanja, socijalnih veza, i dohotka i bogatstva.
Istraživanje koristi naučne metode ne bi li saznalo šta čini ljude srećnim tako što im daje da odluče koji su im faktori najvažniji i sami odrede vrednost svake kategorije.
Oni koji vide prirodnu sredinu ili balans posla i slobodnog vremena kao ključne faktore za svoju sreću mogu dati veću vrednost tim kriterijumima i videti kako se rangiraju prema osobama koji važnijim smatraju neke druge faktore, kao recimo obrazovanje ili lični dohodak.
Sudeći po mišljenju 60,000 ljudi koji su do sada dali svoje poglede na temu, najvažniji faktor za sreću je zadovoljstvo životom, a prate ga zdravlje i obrazovanje.
Japanci recimo smatraju da je lična sigurnost najvažniji prioritet za blagostanje, dok Latinoamerikanci daju prednost obrazovanju kao najvažnijem, izveštava OEKR.
Australijanci kažu da im je najvažniji uravnotežen odnos posla i privatnog života, što je takođe i jedina kategorija u kojoj su ispod proseka.
Dve države, Velika Britanija i Island, otpale su sa liste prošlogodišnjih top 10, a zamenile su ih Finska na poziciji 9 i Novi Zeland na 10. mestu.
Na dnu liste 36 industrijalizovanih zemalja nalazi se Grčka (34. mesto), za koju OEKR kaže da je najnezadovoljnija kvalitetom života, zatim Meksiko (35), u kome je najveći problem sigurnost, koja se meri brojem ubistava i zločina, i Turska (36) koja se slabo kotira u dohotku i kvalitetu stanovanja kao i u zadovoljstvu kvalitetom života i ravnoteži posla i privatnog života.
Ali čak i zemlje na dnu liste imaju razloga za slavlje. OEKR pokazuje da je Grčka iznad proseka što se tiče zdravstva i kvaliteta prirodne sredine, kao i Meksiko u kome je polje zadovoljstva kvalitetom života dobilo prilično visoku ocenu.
Turska još uvek zaostaje za ostalim industrijalizovanim zemljama, ali dobija pohvale zbog napretka u poboljšanju kvaliteta života svojih građana u prethodne dve decenije.
Australija vodi u učešću građana, koje uzima u obzir odziv glasača pored ostalih činilaca. Takođe je iznad proseka, na listi od 36 zemalja, po kvalitetu prirodne sredine, zdravstva, kvaliteta stanovanja, lične sigurnosti, zaposlenja i primanja, obrazovanja i veština, subjektivnog blagostanja, socijalnih veza, i dohotka i bogatstva. Jedina kategorija u kojoj Australija zaostaje za drugima je ravnoteža posla i privanog života, pokazuje istraživanje OEKR.
Norveška je druga po redu najsrećnija zemlja. Sudeći po istraživanju, Norveška je iznad proseka u svih 11 kategorija koje OEKR smatra “suštinskim za dobar život”.
Na trećem mestu je Švedska, koja se najbolje rangira na polju kvaliteta prirodne sredine, ali zaostaje u ličnoj bezbednosti – još jednom ključnom činiocu u indeksu kvaliteta života.
Danci najbolje balansiraju između posla i privatnog života od svih članica OEKR-a, i takođe su vodeći na polju socijalnih odnosa. Danska se nalazi na četvrtom mestu OEKR liste.
Kanada se nalazi na petom mestu. OEKR visoko kotira Kanadu, koja ima natprosečni kvalitet života u svim kategorijama osim jedne – opet naravno, ravnoteži između posla i privatnog života.
Prema OEKR, Švajcarci su izuzetno zadovoljni svojim životima – vodeći su na polju subjektivnog blagostanja kao i u zaposlenju i primanjima, a na listi OEKR indeksa zauzimaju šesto mesto.
Sjedinjene Američke Države su na sedmom mestu OEKR liste, vodeći su na polju kvaliteta stanovanja, prosečnoj zaradi i bogatstvu, ali ispod proseka u ravnoteži posla i privatnog života.
OEKR kaže da je Finska vodeća u poljima obrazovanja i veština, kategoriji veoma često podvučenoj kao najvažnijoj od strane ljudi koji su anketirani. Zauzima osmo mesto.
Holanđani uživaju natprosečan kvalitet života na mnogim ključnim poljima, kao što su balans posla i privatnog života, kvalitet stanovanja i zdravstva. Međutim, zemlja se slabo kotira u kvalitetu prirodne sredine. Prema OEKR-u, procenat Holanđana koji veruju vlasti pao je sa 66% na 54% u periodu između 2007. i 2013. godine.
Novi Zeland se nalazi na desetom mestu OEKR indeksa, ali vodi na polju zdravstva, zajedno sa Australijom i Švajcarskom, i u socijalnim odnosima, zajedno sa Danskom i Islandom.
Maja Bunčić
