Dok popravljaš karmin, u ogledalu vidiš kako ti se iza leđa prikrada fotograf. Brzo! Uvuci stomak, prođi prstima kroz kosu i namesti najlepši osmeh!
Realno, kad si se već istrošila toliko, bar da poneseš kući koju dobru fotku.
Ko je rekao da? Jao, vidi, ovi se venčali u međuvremenu. Sjajno, neka je sa srećom! I bolje što si propustila taj deo, gde se jedno drugom zaklinju na vernost i ljubav, a jedina ljubav koju ona oseća je prema njegovom novčaniku, a on bi na medeni mesec rado umesto mlade poveo kumu.
Licemeri… Uostalom, čemu ove svadbe više i služe?
Verovatno kako bi izazvale zavist i ljubomoru kod svih vas koji ste tu došli sami. I namerno su vas i stavili sve za isti sto, tako da verovatno možete kolektivno da uzdišete i zavidite mladecima na njihovoj ljubavi.
Ma, važi. Ljubavi. Više će biti ugovoru nego ljubavi.
Ali tako je to danas. Brak više nije institucija, više je kao neki skup predmet. Poput tašne Louis Vuitton ili skupog sportskog automobila. Nešto čime se maše pred očima sirotih i ćutke vrišti – Vidi, ja imam, a ti nemaš!
I htela-ne htela, osećaš se loše. Gladovala si mesec dana kako bi ušla u haljinu za koju si radila mesec dana. Ustala si u 5h da bi išla na šminku i frizuru, a prokuneš svaki trenutak kad te izda bešika, pa na tim neudobnim cipelama moraš da prošetaš do toaleta.
Ali morala si. Morala si da izgledaš najbolje što možeš. Jer gledaće, pričaće, podrugivaće se…
Nameštaće ti kojekakve jadnike, drugove i braću, iz nekih pripizdina, jer pobogu, ti si sama, pa valjda više nemaš oči, nemaš kriterijum, nemaš ništa osim želje da tvoja svadba bude sledeća.
I onda kad ti neki gedža, brat od strica dragog ti mladoženje, sa bradom masnom od pečenja i petim pivom u ruci priđe i zalepi svoju masnu šapu na tvoju haljinu koju ćeš otplaćivati naredna tri meseca, razmišljaćeš o tome kako bi ga najradije šutnula u glavu, uzela mikrofon i rekla mlada je sponzoruša, kuma kurva i spava ti sa mužem, ali ne, naravno da to nećeš uraditi.
Pristojno se nasmej i od srca zahvali domaćinu što brine o tvojoj devojačkoj sreći, ali gedža od strica je ipak preveliki ulov za tebe.
Sedi za taj sto sa svim ostalim samim devojkama i pojedi tu tortu, zaslužila si nakon tolikog gladovanja. Pogledaj i njih. Sve same lepotice. Svaka uspešna u svom poslu, zarađuje od poštenog i teškog rada i opet, na nekoj svadbi sede same i gledaju u pod, osećajući se loše.
Znaš šta, možeš da kukaš i da jadikuješ, da mrziš ceo svet i računaš koliko će ova lažna priča opstati. Ali, verovala ili ne, e baš u inat možeš da se provedeš!
Uhvatite se za ruke samice i pokažite im! Igrajte, smejte se, pevajte! Niste se za džabe toliko dugo spremale da biste sedele dok vas svi zaobilaze na putu do wc-a.
I ne gubite nadu. Nije svaki brak, lažan brak. Nije svaki dečko gedža. Pa možda čak i na ovoj svadbi. Pogledajte malo bolje, možda u sali postoji i sto sa samcima…
