Dragi “osvešćeni, razumni, društvom razočarani” blogeri i brižnici,
Molim vas, UMUKNITE.
Nebrojeno je mnogo (čitaj: previše) ljudi kao što ste vi koji, misleći da ne postoji ništa pametnije ili korisnije što bi mogli da urade, sednu za svoj kompjuter i late se pisanja kolumne. Dnevnika. Kritike društva. Čega god.
I, ne, ovaj put ne mislim na mnogobrojne estradne ličnosti, kvazinovinare i starlete koje su odlučile da preko noći postanu pisci. Ne, sada se radi o ljudima koji žele da se “ostvare” tako što će pljuvati ovog i onog, žaliti se na sve i svašta, kukati kako je sve na Balkanu zaostalo, propalo i beznadežno.
To su oni koji će pisati o već sto puta prežvakanoj temi sponzoruša i dizelaša u beogradskim klubovima radije nego o mladima koji su zabeležili bitne uspehe na međunardnom takmičenju, o dizajnerima-početnicima već primećenim u svetu ili domaćim umetnicima čija se dela izlažu u najposećenijim galerijama svetskih metropola. To su oni koji će praviti “podele društva i omladine” na nekakve klase/grupe, a sve to, kao da već nije dovoljno loše, prožeti uopštavanjem, verovatno smatrajući da stavovi kao “plavuše su glupe”, “Arapi su teroristi”, “Amerikanci su debeli” i sl. već ne ubijaju svet. To su oni koji, umesto da se sa problemom suoče, odlučuju da dodaju ulje na vatru.
Ako je zaista toliko loše, vaše kukanje i zvocanje samo pogoršavaju i još više zamućuju celu situaciju. A dobro nam je poznata izreka – Lako je plitku vodu zamutiti. Hajde da malo više pokušamo da inspirišemo ljude, a ne dotučemo ih svojim pesimističnim stavovima i razbijenim iluzijama. Hajde da vidimo nove, konkretne ideje za ulepšanje svakodnevice, a malo manje žalopojki nastalih iz dosade i želje za samoizražavanjem (inače – pisanje hejt bloga nije ni pravi ni koristan način da se izrazite).
Mnogo je ljudi koji su uvideli i razumeli probleme današnjeg društva i svog okruženja, ali nisu odlučili da, kao vi, nahrane svoje komplekse tako što će otkucati 400 reči pljuvačine na račun države, sistema, društva – ti ljudi su hrabro ušli u koštac sa problemima, odlučili da pomognu najugroženijima, edukuju neobrazovane, vrate zaboravljene, povežu nepovezive, a sve sa ciljem.
A vi, vi besciljno sedite za računarom, lupate prstima po tastaturi i smeškate se svojim kvaziduhovitim izjavama. Dragi “osvešćeni, razumni, društvom razočarani” blogeri i brižnici, molim vas, nabavite život, ili makar nešto slično. Bili biste mnogo korisniji kada biste ustali, prošetali, pogledali, oslušnuli. Ko zna, možda biste zapravo uspeli da u potpunosti sagledate neki problem. I, ko zna, možda biste čak i pronašli način da ga rešite.
Uroš Pajović voli lepe stvari i lepe ljude. Pogled na svet i odnos prema drugima deli sa dr Hausom. “I am not settling for anything less than everything.”
