Ovo pitanje sebi postavljaju svesni, savesni i dobri ljudi. Nije masovna pojava. Pojedinačna je. Imala sam čast i privilegiju da ga čujem nekoliko puta ovih dana. I to je ono što me najviše plaši. Ovo pitanje bi trebalo da stoji crvenim slovima na naslovnim stranama, da se o njemu razgovara u kojekakvim viđenim emisijama, sa viđenim gostima, u školama, na časovima biologije, geografije, istorije, ma na svim časovima. Trebalo bi da čujemo šta o tome imaju da kažu sveti oci, obični građani, ministri, policija, gradonačelnici, samohrane majke, zatvorenici, Karleuša i Lazanski. A kad se svi oni izređaju, onda bih volela da čujem šta o tome misle Vidojković i Marčelo i to u istoj emisiji. Svi treba da pričaju o tome kako smo osakatili prirodu i kako treba da preuzmemo pojedinačnu i kolektivnu odgovornost za zločine koje su protiv prirode učinili oni pre nas, pa su nam ostavili ovakav, apokaliptičan svet, koji je krenuo u ozbiljno razračunavanje sa ljudskom pošasti.
Jer šta ćemo mi da ostavimo svojoj deci?
Hoće li se ispostaviti da su svi oni SF tripovi zapravo proročanstva? Hoćemo li sačekati da se sva ispune?
Ili će biti dovoljno da prirodne katastrofe počnu da se događaju kod nas, gde god to bilo. Tako da ne možemo da kažemo ma neće to kod nas.
Ne da neće, nego je počelo i treba da se zapitamo šta je sledeće i koliko smo nespremni za to. Verujem da ovo pitanje mnogi postavljaju sami sebi sa zebnjom i grozom u srcima.
Ako još nismo shvatili šta to znači da imamo rupu u ozonskom omotaču, globalno zagrevanje i postepeno otapanje lednika, kisele kiše i efekte staklene bašte, otrove u zemlji, vodi, vazduhu, da zavisimo od struje, benzina i plastike, sad je krajnje vreme da počnemo da shvatamo.
Mislim, bilo je krajnje vreme još pre 20 godina, ali mi smo sačekali sledeće. Ovo sad.
Očerupali smo planetu. Izbušili je. Kultivisali i civilizovali, onako kao što zamišljamo da vanzemaljci ispituju ljude, kad ih otmu i odnesu u svoj leteći tanjir, pa ih seckaju i guraju im sonde naživo.
Možda smo mi za zemlju vanzemaljci. Možda treba da naučimo kako da budemo ljudi – sorta koju je priroda predvidela i iznedrila, a ne šljam koji smo postali, silujući prirodu na svakom koraku, na svim nivoima. Svaka zloupotreba je stigla na naplatu.
Pa, možemo li da platimo, molim vas? Ja nemam dovoljno, ali ako se svi sakupimo, a izgleda ćemo morati, priroda će nas saterati, možda osmislimo neke blagotvorne sporazume sa prirodom, možda joj pomognemo da se izleči od ludila i bolova.
Onda možda naša deca neće morati da plaćaju naše siledžijstvo, kukavičluk, uskogrudost, sebičnost, glupost i praznoumlje.
Neće nam toliko teško biti da shvatimo šta treba da naučimo, nego da počnemo da učimo. Odmah. Svi.
Izvor fotografija: bbc.co.uk, dailymail.co.uk
