Eh, nisam mislila na to. To svi znamo da može. Valjda je zato Skajp i izmišljen, da bi ljudi mogli virtuelno da konzumiraju… hmm… bliskost.
Ali, posle prve fascinacije romantičara, perverznjaka i zaljubljenih na daljinu, Skajp su otkrili praktični ljudi.
Preko Skajpa se recimo, može održati čas.
To otkrijete tako što vašem detetu treba časkom neko objašnjenje iz jezika, muzike, fizike, a onaj ko mu najbolje objašnjava je tamo negde. I onda se setite praktičnosti čuda savremene tehnologije.
Pa se onda praktični ljudi dosete da se časovi mogu naplaćivati. Sve po sistemu poverenja i dogovora. Isto kao kad nešto naručujete preko neke Facebook stranice. Uplatite i verujete da će vam stići. I kad stigne, vidite da dogovori i poverenje među ljudima još uvek funkcionišu direktno, bez posredstva ugovora, računa i potvrda.
Preko Skajpa je moguće održavati i razne psihološke seanse sa klijentima. Zapravo, moguće je sve što se odvija u razgovoru, ili što se može demonstrirati rečima i slikom. Razgovor sa psihologom, životnim trenerom ili terapeutom, treba da se odvija u zaštićenoj zoni, negde gde vi odete i osećate se bezbedno. Ali ako možete sebi da obezbedite sat vremena privatnosti, može i virtuelno. Ne znam kakva su iskustva klijenata, ali vidim da se posao razvija. Ko još ima vremena da negde ide, pa da se posle vraća, ako već može da izvede šta treba, a da se ne cima?!
Nije to tako novo, zapravo ideja datira iz vremena Džejn Fonde i njenih senzacionalnih vežbi, osamdesetih godina. Mogli ste da kupite kasetu, znate ono veliko kao knjiga što se stavlja u video – ono još veće četvrtasto, povezano sa TV-om, pa lepo gledate šta radi Fonda. A imate i daljinac da pritisnete stop i vratite unazad, ako neku vežbu niste uspeli da ponovite odjednom. Dok ne naučite program vežbi, a i kad naučite, lepše je vežbati u društvu, odnosno slušajući trenera i njegove instrukcije. Pa onda, snimljene vođene meditacije na CD-ima, početkom 21. veka. Ih, milina. Slušaš, radiš i slatko zaspiš. To znači da je opuštanje u potpunosti uspelo. I nije isto kad radiš sam, jer onda moraš da misliš. Ovako samo slušaš i sprovodiš uputstva.
E, sad može to isto, ali interaktivno. Nekako je življe, možete usput da se konsultujete, postavljate pitanja, prilagođavate programe vežbanja i opuštanja.
Ali najkul upotreba Skajpa za koju sam čula i koja mi nikad ne bi pala na pamet, smislile su moje prijateljice. Sestre, od kojih je jedna tamo negde. I ona ima dvoje male dece. A majka je sa ovom ovde i nešto starijim detetom. Da bi porodica bila na okupu, kod njih je Skajp uključen neprestano. Ujutru zajedno piju kafu, dovikuju se kad im nešto treba, čak ne moraju ni da se gledaju. Mama nadgleda spremanje torte tamo negde u Nemačkoj. Ali totalni hit je kad mama, odnosno baka, čuva decu. Ona ovde, a deca tamo, u toj Nemačkoj. Dok radi po kući ona se dovikuje sa njima, dok ih čuje, čak i kad ih ne vidi, sve je ok. Ne traje to dugo i nije stalno, jer deca samo donekle mogu da slede uputstva i nezgodno je kad ogladne. Servirano im je na stolu, ali ipak. Dakle baka animira klince i nadgleda ih sat, dva, kad se ukaže potreba.
Ko zna kakvi još potencijali leže u virtuelnoj komunikaciji i koliko to može da napreduje, ako se uspostave i neke daljinske komande. Ko zna ko u ovom trenutku ima neku skroz briljantnu ideju, koju ćemo praktikovati za dvadesetak godina.
Izvor fotografija: dailymail.co.uk, jagatreview.com
