Možda ste nekome ukrali ideju i predstavljate je vrlo uspešno kao svoju, a možda vas je nečija zamisao inspirisala, pa ste je sproveli u delo, onako kako onaj ko je zamisao neoprezno izlagao, nikad ne bi.
To se događa. Ideje nisu neopozivo vlasništvo. Zato što ne dolaze stvarno iz naših glava, nego samo prolaze kroz nas, tražeći realizaciju. Rojevi ideja stalno svetlucaju u ravni koja prožima našu realnost, inspirišući pojedince, koji se ponekad okupe u neformalne grupe istomišljenika ili u formalne organizacije, doprinoseći ostvarivanju neke ideje.
Oko jedne ideje okupljaju se slične i srodne, nagoneći svoje provodnike da deluju nadahnuto i svrsishodno. Vi imate osećaj da jedna zamisao vodi drugoj, a zapravo vas duh ideje žestoko podstiče da nešto preduzmete, gurajući vas u akciju, dovodeći vam na put ljude koji će vas razumeti i koji mogu da vam pomognu, ali i one koji će vašu ideju dalekosežno unaprediti i odgajiti u nešto što niste mogli da zamislite na početku.
Zato sledeći put, kad vam nešto padne na pamet i pomislite kako je to baš dobra ideja kojoj se vredi posvetiti, budite svesni da će, ako se ubrzo toga ne poduhvatite, ideja otići dalje, tražeći pogodniji provodnik.
Možda ćete je sami preneti, pričajući o svojoj zamisli, pa ćete se neprijatno iznenaditi kad na to potpuno zaboravite, a onda vidite da je neko preuzeo vašu ideju i oživeo je. Ko vam je kriv? Nemojte pričati, tamo gde treba da delujete. Osim ako to nije bila namera ideje, da vas navede da se izlajete, jer će tako brže stići do realizacije.
Da, ideje imaju svoje namere sa nama, pa ako nam se učini da mi nešto nameravamo sa njima, ne treba mnogo da premišljamo i oklevamo.
More ideja je prepuno pirata. Svi su na istom poslu. Samo što nisu oni smislili da budu pirati i da otimaju ideje, nego su ideje te, koje od nas čine pirate, spremne na svakakve poteze i rizike, kad nas nešto podstakne i pokrene.
Neki ljudi stalno imaju neke ideje i stalno nešto organizuju, sprovode, povezuju, premošćuju. Njih ideje vole. Oni su odlični provodnici i vešti realizatori, obično u nekoj određenoj oblasti. Možda u oblasti preživljavanja i sastavljanja kraja s krajem, a možda imaju vrlo napredne i lucidne poslovne ideje, od kojih mnogi imaju koristi.
Umetnici često imaju tu spoznaju o prirodi ideja, o duhu koji ih obuzima i prožima i prosto zahteva od njih da nešto smišljaju i stvaraju. Ideje nisu zadovoljne anonimnošću, zato su umetnici dužni da javnosti predstavljaju svoje stvaralaštvo. Oni to čine iz praktičnih razloga, jer im je to posao i jer od toga žive, ali oni su zapravo taoci svojih muza. Oni moraju da rade to što rade, a usput je sasvim u redu da od toga i žive.
Živimo u svetu u kome je sve već viđeno, doživljeno, rečeno, prevaziđeno. To međutim, ne smanjuje aktivnost u ravni ideja, one se i dalje roje, svetlucaju i spopadaju nas svuda i na svakom mestu. Sve se neprekidno reciklira, obnavlja, unapređuje, razotkriva iz različitih perspektiva, predstavlja na različitim nivoima percepcije.
Ideje imaju svoj život i neće presahnuti. To je dobra vest. Još bolja je da smo im mi potrebni da bi živele.
Pa, ako nećete da vas ideja napusti i ode dalje, pa da se osećate prazno, opljačkano, preduhitreno, pustite da vas inspiracija vodi i krenite. Osim toga, to što mnogi rade isto što i vi, ili vi pokušavate da se izrazite u nečemu čime se mnogi bave, ne znači mnogo – ako to radite na svoj način.
