U početku ne znate s kim imate posla. Dok ne saznate. Potrebno je da prođe neko vreme – kratko, ako se stvari odvijaju intenzivno, godine, ako je veza razvučena geografski, koliko i emotivno. Ako ste od onih što se odmah zaljube, setite se kako ste prošli put prošli.
Vožnja pod punim gasom završava se na samo jedan način – povredom.
Ima li pilota u avionu?
Letite u privatnom mlaznjaku, okruženi raskošnim ambijentom sopstvenog doživljaja. Oblaci, nebesa, sunce, ptice, heruvimi, kupidoni i ostala krilata menažerija. Juhuuuu, ništa lepše! Ali hej! Ko upravlja? Vi? Neeee, vi ste opušten i zadovoljan letač po nebesima. A gde vam je partner? Drnda džojstik u pilotskoj kabini? Neeee, eno ga flertuje sa stjuardesom. Pobogu, ko vozi taj prokleti mlaznjak?!
Vi letite, on je u sportskom dvosedu, a u stvari oboje ste na skeli?
I dok vi tripujete nebesa, uporno ne pomišljajući na sirotog Ikara, a naročito ne pomišljajući na prošli put, kad isto niste pomišljali na sirotog Ikara, subjekat vaše izbezumljene zaljubljenosti tripuje crveni ferari. On je dasa, prva klasa, zbog njega masa žena sisama talasa, a vi ne sedite na suvozačkom sedištu. Nego njega tako vozi ta vožnja.
U suštini, vas dvoje ego tripera održavate ravnotežu na poluraspadnutoj skeli i nemate pojma šta ćete kad stignete na drugu obalu.
