Ako ne hranite ispravno svoj um, oni dobri gremlini će se razmnožiti u one proždrljive i opasne štetočine i onda ste nadrljali. Tojest, ako ne uzmete porciju samopouzdanja uz doručak, ručak i večeru, samopouzdanje je ono što će vam gremlini uma pojesti – svakom mrvicom koju uspete da napabirčite, nahranićete neko malo, pakosno čudovište. Brojni su gremlini, ali njihovi najčešći oblici su laži koje sebi govorite o sebi.
Nikada neću uspeti
Čini vam se da su ciljevi nedostižni, svako postignuće je daleko na maglovitom horizontu, a vi kao da hodate kroz vodu. Gledate kako ljudi sa lakoćom postižu ono za šta se vi već toliko dugo cimate.
E pa, gledate iz pogrešne perspektive. Percepcija vam ne valja. Prvo pitanje je da li ste uopšte odredili ciljeve, ili su vam očekivanja maglovita, pa ih zato jedva nazirete u magli? Morate saznati šta hoćete, ali ne ono kao, sreća, zdravlje i mir u svetu – nego precizno, fokusirano. Šta je vaš cilj? Šta je tačno ono u čemu želite da uspete, šta hoćete da postignete, koji je vaš san? I to što vam se čini da ljudi olako ostvaruju snove, dok vi taljigate, to je samo ružni, glupi gremlin u vašoj glavi. Iza svakog ko trijumfuje na cilju, stoji najmanje deset godina istrajnog rada – ali mi ne vidimo taj rad, vidimo samo da je neko uspeo, čini nam se, preko noći.
I vi možete da uspete preko noći. Ali prvo temeljno odradite bar deceniju radnih dana.
Što moram toliko da se mučim
Nešto je ovde sumnjivo. Uopšte ne morate. Možete da promenite pristup i način rada na onome što vas toliko muči, a možete da promenite i stav – nije to mučenje, nego koraci na vašem putu. Najbolje i jedno i drugo. Jer ako vas iscrpljuje to što radite, a nemate rezultate koji bi vam pružili satisfakciju, nešto ne valja u načinu na koji obavljate posao, ili mrzite i ne razumete dovoljno taj posao. U mojoj porodici su uvek govorili “bolje srećna frizerka, nego nesrećan doktor nauka”, pa razmislite o tome da bi vas možda usrećio posao sa manje odgovornosti i socijalnog pritiska. Ali ako ste nesrećna frizerka, možda je to zato što propuštate nauku. Niko ne može da vas spreči da učite i radite ono što vas usrećuje i što vam lako ide. A ako sad govorite sebi kako nemate vremena za to, okrenite se hitro, zgrabite tog gremlina i zadavite ga.
Sad je kasno
Možda ste propustili prilike u mladosti, dok ste mogli da počnete život iz početka, u drugoj zemlji, drugom braku, na drugom poslu. Ako su godine zaista prepreka za nešto – recimo roditeljstvo, mada su i tu granice drastično pomerene u korist starijih, razmislite o kompenzacijama. Dobrovoljni rad sa decom, recimo, moguć je preko raznih udruženja i organizacija, a doneće vam ispunjenje i oplemeniće vam život. To je samo jedan, drastičan primer, ali svakako nikada nije kasno za neki oblik nadoknade onoga što ste propustili. Samo razmišljajte konstruktivno i ne verujte gremlinu.
Niko me ne voli
To je najgnusnija laž, koju gremlini obožavaju. Goste se njome i rastu i razmnožavaju se poput pacova. Ovde se postavlja samo jedno pitanje. Volite li vi sami sebe? Jer ako da, onda uopšte nije istina da vas niko ne voli. A ako ne volite sebe, onda ne možete ni da osetite nečiju ljubav, jer ste iza emotivnih rešetaka, nedodirljivi. Ako stvarno mislite da vas niko ne voli, to jedino znači da vam nedostaje ljubav prema sebi. A to se uči. Voljenje sebe je zadatak, dužnost i pravo svakog ljudskog bića.
Samo gremlini misle drugačije.
