Ljubav je kao Zmaj. Svi ga se plaše i beže od njega, a ne znaju da Zmaj piše pesme i savršeno pravi torte.
Drage dame, sedim danas popodne u kafiću. Uživam u kafi, suncu i vetru. Držim lap top na kolenima s namerom da Vam pišem o svadbi na kojoj sam bio ovog vikenda. O ljubavi i braku iz ljubavi. O poslednjem Zmaju kojeg ja znam.
Međutim, pored mene sedi neki par. Pričaju o ljudima, vezama, novcu. Ja sam nepristojan, “odvojio sam uvce” – slušam.
I muka mi je naravno.
‘Ajde što su mladi i na prvi pogled normalni, nego sam iz svoje polučasovne špijunske karijere saznao da studiraju jedan prestižan fakultet u Beogradu.
Međutim pored svega toga njihovim dijalogom dominiraju termini – kul gajba, ima love, nema love, separe, oni fazoni, Vanila, ćale mu kupio kola, neke fore, stavila silikone, šabani, kul ljudi, bla bla bla . . Na kraju tip kaže za nekog svog prijatelja “ma on bi da bude kul, ali nema kinte”.
U Srbiji od 100 % bogatih ljudi do 35 godine, 90 % izdržavaju i guraju roditelji. Roditelji ratni profiteri ili delovi organizovanih lanaca državne korupcije. Onih 10 % otpada na kriminalce u pokušaju i poneku svetlu tačku u ovom mraku.
Takva zombi deca, žive pod ukradenim staklenim zvonom u ovom šupku planete.
Nisam mračan. To je realnost. Ne znam pouzdano za svet, ali za Srbiju sam siguran da imamo pandemiju zombija. Zombija koji žive živote duboke kao listovi časopisa u boji. Sve je nekako šareno i lepo na oko, samo što nije stvarno, nego šarena slika časopisa koji se čita uz veliku nuždu u wc-u.
Videli zombiji holivudski glamur na TV-u i zaključili da oni mogu isto tako.
Lepo je biti maštovit i samouveren, ali je još lepše biti realan.
