Jedini razlog da nekog u nekoj situaciji ne zadavite, jeste to što ćete morati da ga odrobijate. Razumnom čoveku sasvim dovoljno, da iskulira. Da žmuri i diše, dok ne suzbije bes. Gde ode bes kad se tako zguta? I da li je možda ipak trebalo da odlučimo da robijamo?
Pažnja, žene, sledi primer iz života:
Cura se zabavljala sa tipom nekoliko meseci. Znate već. Tip je bio u procesu razvoda sa ženom. Vidite već kuda ovo ide. Stvarno se razvodio, a ona se ponadala da će od njihove veze i biti nešto. Jer kad se tip razvede od žene, a ima devojku, onda valjda, ostane sa devojkom. Misli devojka. Hah. Ali ne možete da pretpostavite. Jednog dana tip dolazi i kaže curi ženim se. Ne, nije je zaprosio. Saopštio joj je da se ženi drugom ženom.
A cura, umesto da mu kaže crkni skote i da mu razbije glavu, ona mu je kazala čestitam. Čestitam! I nije bila sarkastična. Nego je izgovorila ono što dobro vaspitana osoba izgovara u takvoj situaciji. Ona koja pre nego što otvori usta, proguta sopstveno srce. Da je ne bi izdalo. Jer ako ga ne bi progutala, možda bi joj iskočilo. Ili bi joj se popelo u glavu i izazvalo pomračenje uma. I onda bi se sledećeg svesnog trenutka pitala zašto su joj ruke krvave? I odakle joj je poznat taj metalni ukus u ustima?
Epilog. Posle deset, petnaest godina, udata i majka dvoje dece, ona prolazi kroz hemoterapiju iz najčešćeg razloga zbog kog žene moraju na hemoterapiju. I prijateljici, koja ju je posetila u bolnici, kaže znaš, ovde na odeljenju su sve sami čestitaši.
I, šta sad? Šta žena da radi sledeći put kad izdresirano proguta sopstveno srce i poželi mu sve najbolje, umesto da mu poželi sporu i mučeničku smrt koja počinje odmah?
Jer svakako je to ono što mu stvarno želi.
Da li je zdravije izvrištati se, izudarati ga tašnom, šutnuti u muda, zapaliti auto, razbiti prozore, okačiti mu psa ljubimca u šifonjer, da visi među ofingerima kao u filmovima, podmetnuti njegovoj drolji depilator umesto regeneratora i postaviti kameru da možete da pratite rezultate, da li je normalnije objaviti mu rat i napadati ga svim sredstvima dok se ne ispucate i ne osetite da vam je dosta svega, ili biti civilizovan i podleći finoći?
Ne znam. Sigurna sam da i najpitomija, najuviđavnija, najkulturnija i najneosvetoljubivija žena na svetu, oseća u sebi divljezverske porive u trenucima kad je muškarac dovodi u situaciju da guta svoje srce. Ima li civilizovanih, miroljubivih, a zdravih načina da mu se načestitate mile majke, a da ga ne ubijete? Da ne zaglavite robiju? I da, godinama kasnije, ne zaglavite hemoterapiju?
Mislim da slobodno smete da ga mrzite svim srcem. I da mu priređujete simpatična iznenađenja i da ga proganjate i prozivate. Pre nego što se upustite u opraštanje.
Opraštanje sebi, što ste gubili vreme sa kretenom.
