WANNABE MAGAZINE: Šta je po tvom mišljenju stil?
Istok Pavlović: Stil je ono što ostaje kada moda prođe.
Kako si izgradio svoj stil?
Mislim da je najbitnija stvar za izgradnju stila da čovek nauči da prepoznaje stereotipe. To se radi tako što svuda oko sebe gledamo i analiziramo kako su drugi ljudi obučeni.
Na primer, frajer koji nosi košulju na kose pruge i vozi novu Škodu Feliciju, verovatno zakupljuje povremeno separe sa flašom viskija na Hua Hua i sluša OK Bend.
Devojka koja ima emo frizuru, minđušu u nosu i ravne cipele, verovatno studira neki društveni fakultet, ima dečka koji bleji ispred dragstora sa ortacima, i ima omiljeni bend za koji niko nikada nije čuo.
Mladić u full sakou po ceo dan verovatno radi neki dosadan posao koji donosi puno love itd.
Ovo nije moje lično mišljenje, ovo je kolektivno mišljenje. Naravno, svi znamo osobe za koje ove rečenice ne važe. Međutim, ovo su stereotipi. Stereotipi su vaše očekivano ponašanje koje ljudi zaključuju o vama kada vas vide.
Kada nas ljudi upoznaju, oni teže da nas što pre stave u neki folder u svojoj glavi, u neki od tih stereotipa. To se u psihologiji zove “filteri”. Ljudi to rade prirodno da bi olakšali život, i to nam je ostalo iz vremena kada smo bili necivilizovane životinje u svetu prepunom opasnosti. Morali smo u sekundi da procenimo da li je onaj novi majmun sa druge strane neka opasnost, neko ko može da nam naudi, nama ili našoj deci. I tako, ostala nam je osobina da na osnovu prvog utiska što pre smestimo ljude u neki od tih foldera kada ih ugledamo. “Smarač bankar”, “Umetnik ludak”, “Brižna majka”, “Prljavi majstor”, “Izbrendirani snob”. Pre izgradnje sopstvenog stila, jako je važno da naučimo koji sve društveni stereotipi postoje, to je prvi korak. Čak i sitne varijacije i podvarijante.
Po mom mišljenju, stil se izgradi onog momenta kada počnemo svojom pojavom da sprečavamo ljude da nas ubace u neki od tih foldera u svojoj glavi. Jednostavno, pravimo im konfuziju i haos, ne mogu da se odluče. Kao da su uzeli mišem onu ikonicu da prevuku fajl u neki od postojećih foldera, ali ne mogu nikako da se odluče u koji. Na kraju otvore poseban folder samo za vas, koji se zove vašim imenom. Tada ste izgradili stil.
Da li imaš svoj modni uzor?
U poslednje vreme dosta pratim foto blog The Sartorialist, fantastičan koncept. Tu su fotografije realnih ljudi sa realnih ulica širom sveta koji imaju stila. Često postave i fotografije od pre šezdeset godina, ili neke ambijente. Tu se savršeno može videti gomila primera kako su ljudi širom sveta izveli ono o čemu sam pričao u prethodnom pitanju- ne mogu se uklopiti ni u jedan stereotip, već su “one of the kind” folder. A opet, sve to uz poštovanje nekih trendova.
I dan danas na ulici primećujem neki modni detalj ili ideju za kombinaciju kod nekog drugog i maznem foru. To je najlakše. Inače, mislim da niko ne bi trebalo da ima samo jednog ili dva-tri uzora. Primećujem često kod devojaka da skupljaju sve žive fotke dve ili tri poznate pevačice ili glumice, i onda skidaju sve fore od njih. Najčešće to ide tako što im ljudi stalno govore npr. “Ti si ista Rijana”, a onda one uzmu i krenu da se oblače potpuno kao ona. To nije dobro, ograničava kreativnost. Dok biraju garderobu, negde u malom mozgu motaju film “da li bi Rijana ovo obukla”, i vrlo često ignorišu stvari koje bi im jako lepo stajale samo kada bi probale.
Tvoj omiljeni brend/ brendovi i zašto?
Skoro sam otkrio jedan fantastičan brend Desigual. Nažalost, samo ženska kolekcija, ima fantastičnih stvari. Muška mi se ne sviđa preterano, isuviše je feminizirana za moj ukus. Ali neke ženske stvari koje sam video, skidam kapu. Mislio sam da je takve stvari nemoguće naći u Beogradu. Prosto mi je žao što nisam žensko kad vidim neke od njihovih kreacija, mislim da bih samo ono nosio.
Ranije sam voleo Diesel, sada ima dosta brendova koji jako dobro skidaju njihove fazone, pa mi se fokus raširio na razne strane. Među mikrobrendovima se mogu naći sjajne stvari. Casual stvari često kupim u Zari. Btw. ta poslednja rečenica se rimuje, mogu da je uzmu kao slogan. Jednom kada usavršite prepoznavanje stereotipa sve posmatrate kroz to i možete sami da se igrate, bez obzira koji je brend u pitanju. Brendovi dosta pomažu jer vam daju već gotov komad odeće koji se poigrava sa stereotipima, kombinuje ih nekoliko, narušava… na primer, košulja od materijala “ludi umetnik” ali ima na sebi džep “dosadni bankar” itd. Tako vidim stil i modu. Doduše, preuzeo sam taj princip poigravanja sa stereotipima iz grafičkog dizajna i muzičke produkcije, kojom sam se bavio. Sve sam sigurniji da se isti princip prostire kroz sve umetnosti manje ili više.
Da li pratiš rad nekog kreatora?
Povremeno bacim pogled šta radi moja prijateljica Tijana Pavlov. Pre jedno godinu dana sam odlučio da želim jednog dana da se bavim dizajnom ženskih cipela, fantastično mi je koliko samo cipele mogu da daju kompletan pečat ženskoj ličnosti, ponekad skoro da je nebitno kakve su krpice iznad cipela ako su one dobre. Inače, ne pratim strane kreatore jer mi je već puna glava praćenja web dizajna.
Šta misliš o modi i našoj estradi?
Kao i svuda u svetu, ima uspešnih i neuspešnih slučajeva.
Ali, nikada nisam prokomentarisao “ovo ima samo u Srbiji” i ne razumem ljude koji to kažu kada vide loše obučenu estradnu zvezdu. Neukusa ima svuda. Ne znam šta im je Srbija kriva. Smeta mi kada ljudi govore “ovo ima samo u Srbiji” kada vide nešto bez ukusa. Idite na sajt, ne znam ni ja, gruzijskih poznatih ličnosti, videćete iste fenomene. Ima ih i u zemljama razvijenijim od nas.
Estrada dosta zavisi od imidža i ljudi u njoj moraju stalno da eksperimentišu sa stilom da bi bili primećeni na tržištu. Zato u tim krugovima ima mnogo više neuspelih stilskih kombinacija nego među običnim ljudima. To je potpuno normalno, desi se svakom od njih da obuče nešto što je “dno dna” tu i tamo. I onda se grade mitovi kako ljudi iz estrade imaju manje ukusa od običnih ljudi. Mislim da ukusa ima još manje van estrade, ali to je druga priča.
Koji je tvoj omiljeni komad garderobe?
Cesare Paciotti duboke cipele (nemojte se smejati, nije to što mislite, cipele su stvarno cool :). Farmerke Rare Jeans koje nosim već godinama, stalno krećem da kupim nove farmerke, probam jedno deset pari u raznim radnjama i na kraju zaključim da su mi one najbolje. Ionako i te nove izgledaju kao da su matore 🙂 Dao mi je skoro drugar neku ogrlicu sa magnetom koji kao emituje neku bioenergiju. Ne verujem u te bapske priče o lekovitim magnetima, ali je nosim jer deluje van ovog sveta.
E da, provalio sam da je sada trend u ovakvim intervjuima govoriti “brendovi su out, ua brendovi i brendirane stvari”. To ljudi masovno govore, valjda misle da će tako ispasti inteligentniji, kao kada kažu da čitaju najnoviju knjigu od Paola Koelja. Ja stvarno mislim da ima sjajnih brendova i kreativnih rešenja, i hteli mi to da priznamo ili ne, što je brend skuplji to je veća verovatnoća da nađemo nešto zanimljivo, u okviru našeg stajlinga. Ja sam nalazio sjajne stvari i na Bazaru, ali generalno, mnogo je teže. Dok nađete tamo stvar koja valja, izgubite silno vreme, ne isplati se. Bolje raditi nedelju dana prekovremeno i zaraditi za skupe cipele koje uđeš i kupiš za pet minuta, nego potrošiti tih nedelju dana na šetanje i razvlačenje po Kinezima i Bazarima i na kraju kupiti nešto osrednje.
Koje boje najčešće nosiš?
Teget plava (da li je to pleonazam), košulje svih boja osim krem i sličnih. Generalno samo izbegavam smeđu boju, a sve druge su dobrodošle za kombinovanje. I volim difuzne materijale, u prevodu, one koji ne “sijaju” bez obzira na boju.
