Tako ja svake večeri. Spremim se, obučem pidžamu i čarape za spavanje, počela je zima, podglavim se jastucima, ušuškam se u svoje mekano ćebe i izađem u provod. Na Fejsbuk. Sa mnogim svojim prijateljima koji rade svake večeri isto što i ja.
I provedem se kao da sam izašla na bilo koje drugo mesto. Osrednje bedno. Prvo, muzika. Ne sećam se kad sam poslednji put negde izašla van Fejsa, a da me muzika nije đavolski smorila. Evo rendom. Tojest, redom, slabo nešto linkuju mjuzu večeras:
Znači ovo je postovao jedan moj mladi prijatelj, gitarista. Šta li mu je ovde bilo super, nemam pojma. Ali smorilo me gore nego kad sam poslednji put njega, mladoga prijatelja gitaristu slušala uživo kako solira neki davež od Smaka.
O bože, sad videh jedan link Mileta Ignjatovića, na putu za ludilo. Postovao jedan vrlo duhovit Fejsbuk frend, pod objavom I’m going slightly mad. Haha, ali hvala. Ne moram to da slušam, iako me zabavlja cinizam. Nekako se uvek uplašim da ispod ovakvog cinizma negde čuči seljacizam, pa čak i u formi podsmevanja sebi, korenima, genetici, suviše je zastrašujuće. Na ovom nivou me izdaje moj smisao za humor. Kao i na mnogim drugim nivoima, na kojima se mnogi drugi ludo zabavljaju. Ali dobro, ne shvatam ja njih baš jako ozbiljno. Kao ni sebe. Ja sam malo asocijalna u suštini, ali o tome niko živi nema pojma.
Preosetljiva sam na prostaštvo, a ne bih sad baš umela da objasnim šta je tačno to što moj detektor konta kao prostaštvo i gde isključuje svaki humor. Ah, ponekad je toliko naporno zabavljati se sa ljudima. Jer često, dok nošena tokom asocijacija, lupetam i zezam se i svi se smeju i nadovezuju, već čujem da mi detektor pišti i već mi više ništa nije smešno, ali ne mogu tek odjednom da počnem da plačem, mislili bi da sam luda. Ovako misle da sam duhovita.
Da vidimo dalje. Ah, iskoči prozorče. I još jedno. Dvojica prisnih prijatelja, koji se često pojavljuju u sitne sate. Jedan me nešto informiše, po običaju, a drugi me nešto smara, po običaju. Nema radosti ovde večeras. Dalje.
Eh, ni jedan obnaženi torzo nije na četu. A imam ih par komada, majke mi. Zato pućeva i selfija koliko hoćeš, onda neka krađa identiteta, ali svi poludeše sa tim, aman, koliko varijacija još, dok se u vrhuški opet ne desi nešto zbog čega se revoltirani građani inače okupljaju na Fejsbuku.
Oho, ovo je slično ali sasvim drugačije: “Utakmica između fudbalskih reprezentacija Srbije i Albanije bila je inspiracija za novu epizodu čuvene animirane serije Saut Park. Kartmen i Baters u garaži pronalaze dron…” Pa, to će možda biti malo smešno. South Park obično ne razočarava.
Eh, kad smo kod dronova, gle ovo:
E ovo je bilo lepo. Uvek me nešto prijatno iznenadi, zato uporno izlazim na Fejs. Nego, neću još da spavam. Možda neko ponudi neki seks.
