Jedan od Markesovih najmudrijih citata glasi: “Čovek ima pravo da gleda drugog odozgo, jedino kada treba da mu pomogne da se uspravi.” Lepo je on to rekao, ali se ljudi izgleda sve manje osvrću na njegove reči. A poruka je toliko jasna! Jedino humanost može da bude izgovor ako nekoga, u trenutku dok mu pružate ruku pomoći, gledate sa visine!
U poslednje vreme popularni su socijalni eksperimenti kojima se ispituje pravac kojim je čovečanstvo krenulo u pogledu humanosti. Jesmo li već ušli u brzi voz, koji se otrgao kontroli usled modernizacije života u svakom smislu? Ili se još uvek grčevito držimo za poslednji vagon voza ljudskosti?
Sigurno ste gledali onaj u kojem dvojica mladića idu američkim ulicama tražeći od ljudi, koji jedu picu, da im daju malo zato što su gladni. Neverovatno, ali niko ne pokušava ni parčence da im da! Posle toga oni odnose ostatke svoje pice beskućniku. Istom tom “uličnom heroju” prilazi momak koji ga moli za malo pice. I ovaj mu, bez razmišljanja, da parče!
Toliko o humanosti! Sve je rečeno u samo nekoliko snimljenih minuta.
Šta nam ostaje kao zaključak? Ljudi su postali ravnodušni na tuđu nesreću i probleme, ili su možda zaboravili da budu humani. Možda ih to niko nije naučio!
Ali ko je onda naučio ovog “nesretnika” koji je prinuđen da živi od ljudske milostinje, šta znači biti human? On to sigurno nije puno puta osetio na svojoj koži. Ipak je bez razmišljanja podelio svoju picu sa drugim.
Humanost je vrlina koja u poslednje vreme izgleda nije na ceni. Ljudi žive u svojim mikrosvetovima i ne žele da vide druge i njihove potrebe. A činjenica je da kada nekome pomognemo, mi se osećamo lepo i ispunjeno. Zbog toga, ako ništa drugo, budite humani iz sebičnih razloga. Biće lepo vama, ali i onima kojima ćete pomoći!
Pročitajte i ostale tekstove iz rubrike “Umeće življenja”.
