Deluje sumanuto da nas neko podseća da treba da isključimo mozak, kad je u pitanju izbor srca, kao da on i uključen jadan, ima bilo kakve šanse. Ali ma koliko izgledalo kao da se mozak tu ništa ne pita, on odrađuje sve one hemijske procese, zbog kojih nam treperi srce, pa imamo utisak da smo reagovali spontano i emotivno, ispod nivoa na kome mozak ima kontrolu ili uticaj. Imamo utisak da nas srce uvaljuje u nevolje loših izbora, dok nam to u stvari, radi mozak. Onako lukavo, zakulisno, maskirano u tahikardiju.
Znate onaj trenutak kad registrujete da vam se neki tip sviđa? Možda nije baš sto posto vaš tip, ali ima nešto, što mozak prepoznaje i u deliću sekunde slaže fotorobota, praveći ponudu koje srce neće moći da odbije. Na koju će sigurno reagovati. Jer, svojim video zapisom mozak poručuje srcu ljubaaaav, baš kao na reklami za čarobno pranje podova, sudova, veša i svega što se nikad ne očisti samo, nego morate da se preznojite, iako reklama obećava da nećete morati.
Mozak zna na šta se srce prima i skreće mu pažnju na ono što je u svim vašim telesnim ćelijama zapamćeno, ubeleženo, urezano pod stavkom ljubav – hladne svetle oči, ili barem nezainteresovan pogled u daljinu, oblik lica, način na koji naginje glavu u stranu dok sluša, usta, nos, čelo – fotorobot će ličiti po malo i iz nekog ugla na sve muškarce koje ste voleli. Ah, to moćno zvuči, ali to nisu svi oni sa kojima ste bili u vezi ili bez veze, to su možda dvojica ili trojica sa kojima ste stvarno dotakli, osećali, vodlili ljubav.
Pa čak i ako ih ima toliko, ona druga dvojica su na neki način replika onog prvog. A onaj prvi je možda bio pametan, lep i drkadžija koji vam nije uzvratio osećanja. Pa je onaj sledeći bio isto to, ali vam je uzvratio osećanja. I isterao vam srce na usta, dok vam je mozak prokapavao na gaćice. Zato je onaj treći bio dobar dečko, pa vam se činilo da su njegova pamet i lepota bonus, dok niste otkrile da je i on pritajeni drkadžija, skriveni kreten.
I sad vam se opet neko sviđa. Srce vam tuče kao ludo. Ah, to je zato što se prepalo! Ne želi ponovo da iskače kroz usta i da oseća kako ga žvaćete i gutate. Ne želi to ni mozak, ali on je glup, on ne zna šta želi. Samo servira ono što je naučio, baratajući informacijama koje je zapamtio. Ako je vrlo pametan, zapamtio je do detalja najsupitlnije oblike srčane manipulacije koju ste doživljavali kao ljubav. I dok srce vrišti opreeeeez, mozak vam već druka raspametin, glupamin, ekstazomin i ostale retardirante, od kojih se sastoji zaljubljenost. I posle se pitate da li ste lepak za budale, i kako to da vam se opet događa ista stvar, i da li je moguće da se vama u stvari sviđaju samo tipovi koji će vas garantovano izludeti, povrediti i ostaviti na cedilu.
E, to je zato što srcu nikad niste dale šansu. Nikad niste stvarno isključili mozak i pustili srce da odluči. Niste stvarno obratili pažnju na sopstvena osećanja, jer su vam sopstvene automatske reakcije žestoko skrenule pažnju, omele vas i odvele utabanim stazicama za kozice.
Teško je stvarno ga isključiti. Teško je razaznati govor srca, bez posredstva mozga, koji ne tumači ono što čuje, nego ono što pamti. Najteže je shvatiti da najvažniji deo nas radi protiv najvažnijeg dela nas.
Pročitajte još:
