E to je prva nalepnica koja se lepi na visoke žene, koje sam postala svesna. Ne zato što sam shvatila da je istina da velike žene imaju velike, heh, čke, nego zato što sam čula jednog momka kako vrlo ubeđeno govori o tome: “Logično je, velike žene, sve veliko na njima i u njima.” Nisam imala primedbe na tu logiku. Činjenica je da je mala ili velika, čka dizajnirana da iz nje može da izađe mesna veknica od tri kila i jače. Ali nikada i nisam verovala muškoj logici, naročito kad je reč o ženama. To međutim, nikad nije sprečilo muškarce da se služe tom logikom.
Visoke su one koje mogu muškarcu srednjeg rasta da jedu burek sa glave. Nemam pojma zašto burek i ne verujem da je to neka seksistička asocijacija na to čemu muškarcima glava služi, nego je to neka seljačka duhovitost, valjda. A znam i još jednu, koju sam doživela lično, jer mi ju je uputio osrednje kržljav lik, moja velika tinejdžerska ljubav: “Izrasla si k’o tropski k..ac.” I još jednu, sa iste adrese, na moj račun: “Kad se delila visina, ja sam bio u buretu, a ti si išla na moj red”.
Nisam tada razmišljala o tome da li je to uvredljivo, nego sam bila zabrinuta da ću zbog svoje visine imati muke da nađem dovoljno visokog i krupnog momka i da ću morati nekome da jedem burek sa glave.
A onda sam se setila da su u mojoj porodici po ženskoj liniji sve žene visoke, a i po muškoj ih ima nekoliko kršnih i da sam ja najniža među njima. Što me zatim dovelo do zaključka da je visina genetski dar i da smo mi visoke povlašćene. Gledamo svet s visine, a svet diže glavu kad gleda u nas. Moje visoke sestre i tetke, nisu samo visoke, nego su prave lepotice. Na onaj način kako to definišu neki muškarci koji nisu skloni prostaklucima, nego umeju da se dive. Jer, i takve sam izjave čula i zapamtila: “Može ona da bude lepa i skladna, ali ako nije visoka, ne može se nazvati lepoticom.”
Prave lepotice imaju onu stasitost koja leži u dugačkim udovima naspram širokih ramena i pravih leđa. I ako u mladosti izgledaju kao prerasla ždrebad, sva u kolenima i laktovima, u tridesetim su jedre i divne, u četrdesetim pomalo koščate i vrlo otmene. Ali, visoke žene skladne građe odlično nose i višak kilograma i čak i kad su oble na granici debljine one prosto izgledaju raskošno.
Svet nije po meri visokih ljudi i osim što su im dostupne gornje police sa kojih u prodavnicama dohvate šta im treba umesto prodavačice i što kad stoje u prepunom autobusu mogu malo da otvore prozor i dišu, uglavnom im je svuda tesno i nisko. Nikad nema dovoljno mesta za noge, sve stolice kao da su pravljene za decu, a žene imaju muke da pronađu garderobu sa dovoljno dugačkim rukavima i nogavicama i obuću veću od 41.
Ali visoke žene su naučile da se drže pravo u svoj svojoj visini, čak i onda kad drže pod ruku muškarca kome su maločas doručkovale sa glave.
ZANIMLJIVO:
Pročitajte koje su to privilegije visokih devojaka sa modne tačke gledišta.
