Znamo da smo dobro počeli kad osećamo polet i radost, kad prestane da nas mrzi sve što nas je do skoro mrzelo, manje jedemo, manje spavamo, raspoloženi smo za akciju svake vrste u svakom trenutku.
Bilo da smo započeli novu vezu, novi izazovan posao, učenje novih veština, ili život u novom okruženju, energija početka je dragocena, daje nam onaj neophodni zamah i sve ide lako i sa puno dobre volje.
To je kao programiranje. Zadali smo svom softveru nekoliko komandi i ušli u proces. Okrenuli smo programator na mašini, podesili temperaturu i uključili je i nadamo se da nam nije upala neka crna čarapa u beli veš. Ispritiskali smo prave dugmiće, odgovarajućim redosledom i sad stvar valjda treba da radi sama.
I radi donekle. Svaki tako programiran proces izgura svoj program za neko kratko vreme. I onda sve stane i više se ništa ne dešava samo od sebe, ni lako, ni spontano, ni efikasno, ni glatko.
Šta sad?
