Znamo da nas gledate. Gledamo i mi vas. Šacujemo vas i svlačimo pogledom i pokazujemo vas drugaricama i trudimo se da pri tom budemo što diskretnije. Ono kad vam okrenemo leđa, a prijateljici kažemo, „vidiš onog tipa iza mene, u plavoj košulji, ali nemoj da gledaš pravo u njega, ošacuj ga, pa mi kaži šta misliš“ – a prijateljica baci gledac preko našeg ramena i kaže “ej, gleda pravo u tebe i to u predelu dupeta“. A vi se onda savijete da namestite čarapu dok prijateljica špijunira i obaveštava vas kako mu upravo oči ispadaju.
To je vrsta gledanja i skeniranja koju poznajemo, koju volimo da izazovemo i uopšte nam nije neprijatno. Takođe, volimo kako ne možete da odolite da nam ne odmerite noge u miniću i pažljivo izložen dekolte. Jer što je u izlogu, to je za gledanje. Privučen pogled je kompliment.
Najviše volimo gledanje u oči. Kad uhvatimo pogled muškarca oči u oči, preskoči nam srce – iznenadi nas tako direktan pogled, koji prodire i proniče i osećamo se ogoljenije nego da smo ga uhvatile kako nam blene u grudi. Pogled u oči obećava, sve drugo je igranje i izazivanje.
Kad nas gleda više muškaraca, oni nas šacuju i svlače pogledom, a hoće i da dobacuju, hrabriji su i bezobrazniji kad ih je više. Ni to nam ne smeta, osim ako dobacivanje nije vrlo prostačko, a udruženi muškarci očigledni balvani. Pa čak i u tom slučaju, u stanju smo da prihvatimo kompliment, ma kako duboko bio sakriven ispod prostaštva.
