Najuzbudljivija, najekstatičnija i nadasve jedina životvorna aktivnost, svojstvena ljudskom telu i dostupna ljudskom duhu, seks je ujedno najzloupotrebljavanije, najmanipulativnije i najpogrešnije shvaćeno ljudsko svojstvo.
Crkva je dobro razumela moć seksa kad ga je stavila u kontekst greha, pokušavajući da nametne obuzdavanje, kontrolu i ograničavanje telesnog zadovoljstva, namećući odricanje i anatemišući seks van okvira bračne zajednice – negirajući njegovo svojstvo prirodne sile i priznajući ga samo kao nesrećno kanalisanje materijalizacije duše u grešno telo, jednako kao što je to uređeno kod životinja, koje, iako imaju dušu, nemaju duha – nije im Bog udahnuo život, nego zemlja.
Ma da. A ko je zemlji udahnuo život? Ili će neko pokušati da mi objasni da planeta nema duha? Da voda, kamenje, vetar i sunce nisu živi? Nemojte, neću vam verovati. Zato što nisam sklona da verujem, ne volim crkvu. Zato što uviđam ograničenost naučnih metoda i instrumenata, ne volim ni nauku. I jedno i drugo učenje samo delimično dopire do suštine, dok je većim delom promašuje, zapostavlja, negira ili – krije. Holistički pristup je ono pravo, ali izgleda da je i u 21. veku još uvek prerano tražiti od kolektivne svesti da obuhvati, objedini, vrednuje i praktikuje sva ljudska saznanja. Astrologija i matematika, ezoterija i filozofija, individualna spoznaja božasnkog i religija, intuicija i tehnologija, snovi i nivoi realnosti.
Postoji pojam koji je objedinjujući i opšteprihvaćen, iako je različito shvaćen i tumačen, a to je energija. Svaki oblik ljudskog saznanja poseže za ovim pojmom da nešto dočara i objasni.
