Nisam sigurna da li ispravno shvatamo značaj društvenih mreža, kritikujući ispraznost postovanja i lajkovanja raznih običnih i posebnih momenata u svakodnevici.
Fotografišemo lepo serviranu hranu, kućne ljubimce, venčanja, slikamo se sa prijateljima i sami, pravimo selfije kad smo smešni, namontirani, spremni za provod, ili usred provoda.
To što sve te fotografije više ne stoje u albumima, nego na našim profilima na društvenim mrežama i što ih čuvamo u folderima i na diskovima, samo je način kako se to danas radi. I to što smo zadovoljni kad vidimo da broj lajkova raste, to je zato što nam se sviđa da se sviđamo.
Osim fotografija, postavljamo linkove i citate koji govore o našem ukusu i sklonostima, postujemo svoja razmišljanja i stavove, koji sakupljaju lajkove i otvaraju diskusije. Prema lajkovima ocenjujemo koliko imamo istomišljenika i simpatizera, a u komentarima saznajemo kakve stavove imaju drugi, koliko su ogorčeni, ostrašćeni ili imaju neku sasvim drugačiju perspektivu od naše.
