Danas, kad neko ode na bolovanje, znači da je došlo do najgoreg. Pa ili će se izvući, ili neće. Više niko živ ne izostaje s posla zbog temperature, kijavice i kašlja, a kamoli zbog pobačaja ili čira na želucu – to se ne vidi, a nije ni zarazno. Ali virusi koji neometano haraju kolektivom putem kijanja i kašljanja, jesu zarazni. I pošto niko ne ide na bolovanje, sezonski grip (dobro, to nije stvarno grip, ali pošto danas nazeb više ne postoji, onda kažemo grip) neometano talasa svuda gde se ljudi okupljaju i provode vreme zajedno.
Jedni prezdravljuju, a drugima počinju da suze oči i da drhture, dok se treći kljukaju vitaminima u nadi da će ih talas zaobići. Čajevi, defrinoli i C-vitamini dele se u pauzi za kafu i niko ne postavlja pitanje bolovanja.
Svi znaju da će i ovaj nalet gripa odraditi na nogama. Zato što, kad odeš na bolovanje, primaš samo 60 odsto plate, a lekovi nisu besplatni. Naročito ne oni za ublažavanje simptoma nazeba. A treba vam sve – i za temperaturu i za grlo i za nos i za kašalj i za kijavicu. I trebaće vam jedno tri nedelje, jer ne možete da legnete i odležite nedelju dana, koliko je dovoljno za oporavak od nazeba, ako ste posvećeni oporavku.
Ako ste posvećeni širenju virusa, simptomi će vas dugo ometati.
