Tetovaže ili volite ili ne volite. Neki kažu to je način života, drugi kažu to je umetnost, trećima je potpuna nebuloza. Raditi tetovažu je samo po sebi hrabrost. Ako na sve to dodamo da ste uradile onu simboličnu i nosite samo jednu njenu polovinu, dok je druga polovina na telu vašeg muškarca – o, da, to jeste hrabrost. Mislim, za mene. Za mene je to romantična hrabrost. Bez problema bih je uradila sa svojim dečkom. Drugarica mi je jednom prilikom rekla da sam luda. “Pa šta ćeš da radiš ako raskinete”, naravno da je to bilo prvo pitanje. Pa mislim, zaboga, ne radim tu tetovažu sa likom koga sam juče upoznala u autobusu. To je on, moja ljubav. Ali, šta ako se ispostavi da ipak nije?
Da se razumemo, za ovakvu vrstu iskazivanja emocija ili jeste ili niste. I ništa nije pogrešno. U redu je imati svoj stav. Možda vam je sama pomisao na ove tetovaže smešna, možda su vam devojke koje ovo žele smešne, možda vam je i ovaj tekst smešan, ali i to je u redu.
