Preboleli ste bivšeg – a bilo je materijala za preboljevanje – i imate novog dečka. On nije tako neodoljiv kao bivši, ali to je samo zato što nije šarmantni drkoš, ne pravi vam lom od života i niste neprekidno zapitane šta li sad misli i zašto je to uradio i da li vam je opet neveran i zašto vas toliko drnda, da li uopšte nešto oseća prema vama… Dobro je, za promenu, imati dobrog momka, koji vas ne uznemirava, nego vas raduje. Poučene iskustvom, još više cenite sve one standardno dobre osobine svog novog momka, koje ste do pre nekog vremena smatrale dosadnim.
Jer, bivši je bio sve, samo ne dosadan. Zapravo, bio je toliko uzbudljiv, da vam je uzbuđenje dosadilo za tri života. Zadovoljne ste, opuštene, krenulo vam je na svim poljima, ma preporod! Al’ ne lezi vraže, kako počinju obrti u narodnim pripovestima (jer đavo ne ore i ne kopa, a ko je sa njim tikve sadio, odlično razume ove poslovice) eto bivšeg – drskog i neodoljivog, kakvog ga pamtite, kako pokušava da vas ponovo osvoji, na način koji mu je do sada uspevao. Šalje poruke, zove, predlaže akcije, sreće vas “slučajno“ ma, opšti prepad, na svim nivoima!
Možda je on samo dosadna zunzara u lusteru, koja lukavo izmiče tepalici, ali može on da bude šta god jeste i šta god hoće, vas ne uznemirava on, nego ono kako se vi osećate zbog njega. A osećate se. I to vas izluđuje. Pitate se šta sad hoće od vas? I ne možete da se ne pitate da li je u pitanju onaj klasičan obrt – da je shvatio šta je imao, tek kad je shvatio da je to izgubio, to jest, da mu je, eh, stalo do vas? Ne uspevate da ga kulirate, jer ste ljubazna osoba, pa ste se upecali na komunikaciju, makar samo zbog prilike da mu natrljate nos svojom novostečenom neosvojivošću.
