U nedelju uveče Brajan Krenston, Majkl Fasbender, Met Dejmon i Edi Radmajn sedeli su u publici na osamdesetosmoj dodeli nagrada za Oskara i suočavali se sa najtežom stranom ove dodele a to je pretvaranje da su srećni što su izgubili ovu prestižnu nagradu od strane Leonarda Dikapria.
Ova četiri nominovana glumca za najbolju mušku ulogu nalaze se među kandidatima čija imena nisu bila prozvana ali njihove reakcije ostaju zarobljene u realnom vremenu pred milionima gledalaca.
Da li nas emitovanje ovakvih reakcija poznatih ličnosti u trenutku kada se i sami osećaju nesigurno i kada sa nestrpljenjem očekuju rezultat njihovog teškog celogodišnjeg rada, zapravo zabavlja i tera nas da se sladimo tuđom mukom ili nas samo informiše? Da ne bi odlazili u dublju psihološku analizu pogledajmo nekoliko najzanimljivijih reakcija glumaca tokom godina, kada su ekspresije lica rekle više nego oni sami.
Nekada se gubitnik zaista trudi da izgleda srećno što nije dobio nagradu, što je naravno apsurd, jer niko nije srećan kada gubi. Glumci se zapravo trude da izgledaju srećno što je neko drugi dobio Oskara, tačnije trude se da ispoštuju svog kolegu bar nekim osmehom i aplauzom. Nekada se i previše trude što je i očigledno kada se silom smeju širokim osmehom, a za samo nekoliko sati će “jecati” u svojoj kuhinji.
Ako želite da vidite pravu predstavu pogledajte reakciju u trenutku kada Ian Mekelen shvata da mu je nagradu za najbolju mušku ulogu”preoteo” Roberto Benjini. Sa Mekelenovog lica bi zapravo moglo da se pročita sledeće: “O da, kakva divna vest za tebe. Kakva poslastica! I uzgred samo da znaš ja sam glumio Makbeta dok si ti obilazio audicije za Lavazza reklame!”
