Mnoge žene ne mogu da zamisle da neka žena ne voli da se šminka i da stvarno izlazi iz kuće bez šminke i tako provodi čitav radni dan – one bi se osećale kao da su izašle gole i kao da ih svi kritički odmeravaju. Šminka, ma kako umerena bila predstavlja dnevnu masku, deo opreme koja nam je potrebna da se suočimo sa dnevnim zahtevima. Ponekad je savršena šminka apsolutno neophodan deo našeg imidža, lice koje pokazujemo javnosti mora da blista. Mnoge žene prema šminkanju imaju rutinski i nehajan odnos, dovoljno im je ono što oduvek koriste da malo osveže ten i istaknu oči – one se ponekad osećaju dobro i nenašminkane, ili im je malo rumenila i pudera sasvim dovoljno da imaju osećaj da su spremne. A neke žene se uvek dobro osećaju sa svojim neulepšanim licem i samo ponekad stave malo rumenila i ruža, za specijalne prilike. Kako razmišljaju žene koje ne vole da se šminkaju?
Šminkanje je neprirodno
Našminkane žene mi izgledaju kao klovnovi u cirkusu. Spremne da izvedu svoje trikove. Ne izgledaju prirodno, nego kao da su nacrtale svoja lica, preko onih koja pokušavaju da sakriju. Ja nemam šta da krijem, ni da ističem. To je moje lice i ne želim da ga docrtavam.
Osećam se seksi i bez šminke
Znam da je ženama potrebno samopouzdanje da bi se osećale seksi, moje prijateljice često pričaju o tome. One smatraju da ja ne moram da se šminkam jer sam u prednosti – imam dobar ten, rumena usta, nemam podočnjake – dok one moraju da sakriju brojne mane i istaknu ono što je lepo na njihvim licima, da bi se osećale poželjno. Ali nisu u pravu – one su samo navikle da mene viđaju bez šminke, a nisu navikle da tako viđaju i prihvataju same sebe. Meni su one lepše bez šminke, ali ako im je ulepšavanje neophodno da bi se osećale kao žene, ja to poštujem. I ne delim njihovu nesigurnost i potrebu za izvorom samopouzdanja, koji na kraju dana sperete da biste odmorili lice.
