Prethodni deo pročitajte ovde.
Neke od njih su zaslužile svoju etiketu, neke su lagano odlepljivale, dok se nisu uplašile za svoje mentalno zdravlje i počele da se bore za sebe, ali sve su bile svesne da su se ponašale sumanuto – bilo da ih je ludilo obuzelo u trenutku, ili su u toku dužeg perioda bile van kontrole svesti. Pa, ludilo može da boravi u nama, ili mi u njemu, ali možemo i da ga prevaziđemo. Evo nekih iskustava.
Varao je, a ona je ozlogalašena ludača
Ova luda bivša zabavljala se dve godine sa tipom, koji je živeo kod nje “privremeno” dok ne pronađe posao. Imali su puno zajedničkih prijatelja. Otkrila je da je vara, odlepila i izbacila ga. Da ostane sama, da se sabere. Isključila je telefon i izolovala se. Posle nekoliko dana osetila se dovoljno osnaženo, pa je uključila telefon i počele su da joj stižu poruke od zajedničkih “prijatelja”. Obaveštavali su je da je kučka i da su je blokirali. Žalio im se da ga je šutnula zbog bezazlene prepiske, da je njuškalo i da je zbog nje bezdušnice sada beskućnik, verovatno u nameri da i kod njih stanuje “privremeno” i “povremeno” dok ne nađe posao. Prošlo je neko vreme, a ona se i dalje oporavlja od toliko negativne energije ispaljene u nju. I žao joj je što je bila glupa i impulsivna, pa nije uslikala eksplicitnu konverzaciju, koja joj je razotkrila njegovu prevaru. Pa, ako slučajno pogledate u njegov računar i vidite ono što nije trebalo da vidite, skrinšotujte, za svaki slučaj. Možda ćete morati da se branite i dokazujete da niste ludača.
