Igra se on i sopstvenim osećanjima, verovatno zato što i ne zna baš tačno šta oseća, šta hoće, a šta neće, pa eksperimentiše. Ne zanima ga kako to utiče na vas, a i kad ga zanima, ponekad ne može drugačije, jer mu nesigurnost, glad i nedostatak isukstva ne dozvoljava. Vi biste htele da razumete, pa tražite objašnjenja, ali ih ne dobijate, zato što ni on sam ne razume. Zašto mora da bude tako komplikovano? Zato što se kroz nepotrebno komplikovanje dolazi do jednostavnosti zamršenim putem shvatanja da je nepotrebno komplikovati i da je mudro pojednostavljivati. Ali dotle imate da pređete još mnogo svetlosnih kilometara emotvno zapetljanih puteva.
Traži emotivnu podršku, a zatim je odbija
Zapravo, on traži ljubav i prihvatanje koje nije dobio dok je odrastao, pa je ostao uskraćen i sada pokušava da nadoknadi. Ali on nije nikakvo usamljeno i napušteno dete iz džungle, to je problem sa kojim se suočava većina dvonožnika koji nastanjuju planetu. I onda kad mu vi svim srcem pružite to što traži, on se zaledi, podigne zid, postavi distancu – ne može to da primi, jer oseća da bi ga to rastavilo na sastavne delove, od kojih se neki ne uklapaju i više neće moći da ih vrati na mesto. Ljubav će ga promeniti, on to oseća i umire od straha. Jer ljubav koju primimo budi u nama izvor ljubavi koju dajemo, obraća se njemu, podstiče ga i traži da joj se uzvrati, a to je dovoljno strašno za svako stisnuto srce. A svako je stisnuto, dok u sebi ne pronađe ludačku hrabrost da se otvori. Da rizikuje, pa šta bude. Eto, zato.
