Hajde da se malo bavimo matematikom. Devojke, izbrojte koliko drugova imate. Od tog broja oduzmite poznanike i prijatelje koji su vam dragi, a koje retko viđate. Zatim od broja koga ste dobile oduzmite drugove koji vas nikad nisu pozvali na kafu, ili da se vidite, ili su vam učinili bilo kakvu uslugu na bilo koji način. Broj koji dobijete pomnožite sa devedeset, a zatim podelite sa sto. Konačni broj koji dobijete predstavlja broj momaka kojima ste se sviđale, a nisu smeli da vam priđu.
Šta se tu u stvari desilo? Sede njih trojica na faksu, i merkaju koleginice. Odjednom, nailazi jedna koja nekome od njih upada u oči, i koja mu se baš baš sviđa. Pametna, stalno sedi u prvoj klupi na predavanjima, postavlja gomiletine pitanja profesorima, a pored toga prelepa, savršeno građena. Ma san snova. A onda on pogleda sebe, ne izgleda napucano kao oni koji spavaju u teretani, nema kamaru para da je “izdržava”, možda je čak i pametnija od njega, baš danas se nije obrijao, oznojio se dok je trčao za autobusom, i tako dalje, i tako dalje. Izgovori da joj ne priđe koje će smisliti njegov muški mozak su neverovatni. Međutim, i pored toga, on kreće u samoubilačku misiju, i priznaje drugovima da mu se ona sviđa. Ne časeći ni časa, odmah kreću prozivke i začikivanja od strane njegovih nerazdvojnih drugova. Ali, nije to ono najgore. Najgore je to što je on smogao hrabrosti da njima prizna ono što oni nisu smeli da priznaju plašeći se istih tih prozivki i zadirkivanja, kao i u cilju očuvanja “ja sam mnogo zajeban kul lik koji ne pokazuje osećanja” statusa koji imaju u društvu.
A onda idemo dalje. Prinuđen je da joj priđe kako ne bi ispao “pička” pred drugovima, i on naravno to i čini. Kao slučajno baš nju pita da mu da da prepiše poslednju lekciju iz nekog predmeta, jer je zapazio da ona stalno piše. Onda kreće lagani razgovor o faksu, gde on saznaje da njoj treba pomoć da spremi statistiku jer je baš loša sa brojevima. On se naravno nudi jer je u srednjoj imao 5 iz matematike, dok u mislima zahvaljuje Peri štreberu koji mu je radio sve zadatke. Ona prihvata ponuđenu pomoć, rezmenjuju brojeve telefona, i svako ide na svoju stranu srećan. Ona, zato što će joj on pomoći da uradi onu glupu statistiku, i on, koji posle tri napravljena koraka zamišlja kako je kod nje kući, kako rade zadatak, onda je on zagrli, poljubi, ona mu uzvrati, i završe u krevetu, iiii… I onda se vrati u realnost i otrči da se pohvali drugovima kako je uzeo njen broj i kako ide kod nje “da rade statistiku”, naravno uz namigivanje i švalerski osmeh.
Spreman je. Istuširao se, sredio, namirisao, obukao čiste čarape, čiste bokserice, spakovao nekoliko kondoma. Duga i divlja noć je pre njima. Odlazi do nje, opušteno ćaskaju, on prosipa sve fore koje zna pokušavajući da se prikaže u najboljem mogućem izdanju. Srećan je, smeju se, pun je entuzijazma. Sve ide super, biće večeras njegova. Ona izlazi iz sobe i vraća se sa gomiletinom knjiga i svezaka iz statistike. Efekat je ravan tome da je uzela pištolj i pucala mu uz glavu. PA ONA JE STVARNO MISLILA DA RADI STATISTIKU!!!! NEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE!!!
Ok, možda on samo paniči, možda je to samo fora da budu bliže. Kreću da rade prvi zadatak, on se svojski trudi, zatim drugi, treći, četvrti… Tu prave pauzu i pričaju dalje o sebi. Ona ima dečka, on je kod kuće, u gradu odakle je ona. Ne zna šta da radi, i voli ga i ne, i u vezi su sto godina, nije sigurna, bla bla bla… On pokušava da joj objasni zašto on nije za nju, kako je bolje da ga ostavi i nađe nekog boljeg, ko joj je bliži. Ona počinje da zeva, umorna je, spava joj se, a mora da ustane rano ujutru za faks. On se kupi i kreće, ona ga ljubi u obraz i zahvaljuje mu se, i on odlazi kući, kako neko reče “suvog kurca”. Ne treba spomijnati kako je besan na sebe jer ništa nije pokušao, i na nju jer je baš morala da počne da priča o svom dečku, i zato što ne zna šta hoće, i tako dalje… Ali, obećava sebi da će sledeći put sigurno pokušati ma šta da se desi.
Sledeći put spremaju drugi ispit, i on saznaje da je ona na nekoj žurki upoznala drugog momka koji joj se sviđa, nedelju dana kasnije on (a ne taj lik sa žurke) joj nosi kofere od stanice do stana, posle mesec dana ona se seli u novi stan, i on (i opet ne taj lik sa žurke sa kojim se ona kresnula) joj pomaže da odnese peć na 11. sprat bez lifta. Poenta je da je on ostao u njenom životu kao drug, koji zna sve o njoj, kome ona beskrajno veruje, i koji je uvek tu za nju. Ili bolje rečeno drugarica. Ona nema puno drugarica jer ne veruje ženama, ali zato ima njega. Ona je skroz u pravu, ali o toj temi ćemo pričati drugom prilikom.
On je tokom vremena koje je proveo kao njen drug bio sa drugim devojkama, međutim i dalje potajno želi nju. I posle tog nekog vremena, konačno smogne snage da joj prizna da želi da bude sa njom. Ona je naravno šokirana, jer nije to očekivala od njega. Ipak je on njen drug(arica), kako može on tako iznenada, i tako to…
Verujem da je mnoooooooooogo devojaka i momaka prošlo kroz ovakvu ili sličnu situaciju, gde su na kraju ili bili zajedno, ili se razišli za svagda. Mnogo vremena, živaca, napora uloženo u nepostojeću vezu, koja je najčešće osuđena na propast. A sve to iz nesigurnosti. On nije siguran u sebe, ona ni ne zna šta se dešava u njegovoj glavi. Srećom, ovo je prelazna faza koja se obično dešava dosta rano u životima ljudi, tako da je lako preživeti je i naučiti mnogo iz nje, i steći neophodno iskustvo kako bi se stekla neophodna sigurnost koja je potrebna. Mada, nikad nije kasno i nikad se ne zna. Takođe, potreban je i proces odrastanja. Nažalost, neki nikada ne odrastu, već ostanu robovi svoje nesigurnosti. Elem, suma sumarum…
Devojke, obratite pažnju na momke oko vas, verovatno se sviđate nekolicini njih, samo nemaju hrabrosti da vam to priznaju i da vas startuju. Momci, prestanite da budete pičkice, već otvoreno priđite devojci koja vam se sviđa, i ne brinite. Najgore što može da vam se desi je da vas odbije. Dobro, ‘ajde, i ego će malo trpeti. I drugovi će vas zezati. Ali ono što možete da dobijete ukoliko budete sa njom je neverovatno. Ti si na potezu.
Nikola Jovanović – Jamais content. Res, non verba. Ko želi – nađe način, ko ne želi – nađe izgovor. Čaša je uvek do pola puna. Granice su tamo gde ih mi sami postavimo. Dovoljno lud da menja svet, dovoljno inspirativan da ga i drugi prate. Ko zna zašto je to dobro.
